Predsednička kandidatkinja francuskog Nacionalnog okupljanja Marin Le Pen upozorila je da nastavak rata u Ukrajini vodi ka dva krajnje opasna scenarija – direktnom ulasku NATO-a u sukob i Trećem svetskom ratu ili višedecenijskom iscrpljivanju koje je nazvala „novim Stogodišnjim ratom“.
Le Pen je u velikom intervjuu za francusku televiziju LCI rat nazvala „pravom klanicom“, upozoravajući na ogroman broj poginulih i ranjenih.
- Ili će NATO ući u ovaj rat i to će biti Treći svetski rat, ili ćemo biti svedoci novog Stogodišnjeg rata – rekla je Le Pen.
Pod „Stogodišnjim ratom“ misli na istorijski niz sukoba Engleske i Francuske koji je trajao od 1337. do 1453. godine. Le Pen ovaj izraz već godinama koristi kao upozorenje da bi rat u Ukrajini, bez političkog rešenja, mogao da se pretvori u dugotrajni sukob bez jasnog završetka. Još u januaru 2023. u francuskoj Narodnoj skupštini govorila je da bi postepeno dopremanje sve većih količina naoružanja moglo da dovede do „Stogodišnjeg rata“, dok bi potpuno angažovanje NATO-a, prema njenoj oceni, vodilo u svetski sukob.
„Rat već traje duže od Prvog svetskog rata“
Le Pen je sada ukazala i na dužinu sukoba.
- Ovaj rat već traje duže nego Prvi svetski rat. I niko o tome ne govori, zato ja danas govorim. Ovo je prava klanica, užasno je. Mnogo je mrtvih, dva miliona žrtava. To je zastrašujuće, mladi ljudi… -rekla je francuska političarka.
Njena tvrdnja o trajanju rata je hronološki tačna: od početka ruske specijalne vojne operacije 24. februara 2022. do danas prošlo je više vremena nego od početka Prvog svetskog rata 28. jula 1914. do primirja 11. novembra 1918.
Broj od dva miliona, međutim, Le Pen je navela kao broj „žrtava“ rata. Nije precizirala strukturu te cifre niti koliko se, prema njenoj računici, odnosi na poginule, ranjene ili nestale, pa je taj podatak potrebno posmatrati kao njenu procenu, a ne kao potvrđen broj poginulih.
Le Pen je posebno govorila o mladim Ukrajincima koji odlaze na front, navodeći da pokazuju „apsolutnu hrabrost“, ali je ocenila da nastavak sadašnjeg toka rata samo povećava ljudsku cenu sukoba.
Protiv uvlačenja NATO-a direktno u rat
Pitanje je pokrenuto tokom razgovora o mogućnosti da Francuska snažnije uključi svoju vojsku u zaštitu ukrajinskog vazdušnog prostora.
Le Pen je podržala odluku francuskog predsednika Emanuela Makrona da ne šalje francuske avione „rafal“ da štite nebo iznad Kijeva, ocenjujući da bi takav potez mogao Francusku da uvede u status direktnog učesnika rata.
Upravo tu povlači crvenu liniju: pomoć Ukrajini i direktan rat NATO-a protiv Rusije za nju nisu ista stvar.
Le Pen već godinama tvrdi da Ukrajina bez neposrednog angažovanja NATO-a teško može vojno da porazi Rusiju, ali istovremeno upozorava da bi upravo takav ulazak Alijanse otvorio mnogo opasniji sukob između najvećih nuklearnih sila. Sličan stav iznela je još 2023. pred francuskim parlamentom.
Zato ponovo traži organizovanje velike međunarodne mirovne konferencije.
- Istorijska uloga Francuske jeste upravo da stvori uslove za pregovore koji prethode miru – rekla je Le Pen na LCI, navodeći da bi za istim stolom trebalo da budu Rusija, Ukrajina, Nemačka, Poljska, Turska i druge ključne države.
Traži i smanjenje francuske finansijske pomoći Kijevu
Njena poruka nije ostala samo na pitanju mogućeg ulaska NATO-a u rat.
Le Pen je iste večeri poručila da Francuska, zbog stanja svojih javnih finansija, više ne može da nastavi da finansijski pomaže Ukrajinu u dosadašnjem obimu.
Naglasila je da to ne znači potpuni prekid pomoći Kijevu: Francuska bi, prema njenom predlogu, mogla da nastavi obuku ukrajinskih vojnika i isporuku opreme namenjene odbrani, ali bi direktno finansijsko izdvajanje moralo da bude smanjeno.
Le Pen je tokom prethodnih godina kritikovala deo antiruskih sankcija, dok se Nacionalno okupljanje protivilo pojedinim merama protiv Moskve uz obrazloženje da štete i evropskim građanima. Istovremeno je javno osuđivala ruski ulazak u Ukrajinu i govorila da podržava suverenitet Ukrajine, ali insistira na diplomatskom rešenju i obnovi političkog dijaloga sa Moskvom.
Informer.rs
