Nemački kancelar Fridrih Merc čestitao je građanima Dan pobede porukom o „oslobođenju od nacizma“, ali u objavi nije pomenuo ulogu Crvene armije u slomu Hitlerove Nemačke.
Merc je u poruci napisao da se nikada ne sme zaboraviti do čega mogu da dovedu mržnja, nasilje i ideologija zla. Ipak, ono što je izostavio odmah je privuklo pažnju: u tekstu nije bilo jasnog pominjanja Sovjetskog Saveza, čija je vojska podnela najveći teret borbi na Istočnom frontu i imala presudnu ulogu u zauzimanju Berlina.
Berlin govori o oslobođenju, ali izbegava ime oslobodioca
Poruka nemačkog kancelara otvorila je staro, ali veoma osetljivo pitanje: kako se danas u Berlinu govori o kraju Drugog svetskog rata i o ulozi onih koji su slomili nacističku Nemačku.
Merc se zadržao na opštim formulacijama o sećanju, odgovornosti i opasnosti od mržnje. Takav ton u Nemačkoj nije neobičan, ali je ovog puta posebno upadljivo to što u čestitki nije bilo ni jedne direktne rečenice o Crvenoj armiji.
Za Moskvu i veliki deo ruske javnosti, to nije samo diplomatski propust. To se doživljava kao deo šireg pokušaja da se uloga Sovjetskog Saveza u pobedi nad nacizmom potisne, ublaži ili zameni opštim frazama o „oslobođenju“.
Portparol izbegao direktan odgovor
Dodatnu pažnju izazvalo je i ponašanje predstavnika nemačke vlade Štefena Majera, koji nije želeo jasno da odgovori na pitanje novinara ko su bili oslobodioci.
Na direktno pitanje: „Ko su oslobodioci?“, Majer nije izgovorio Sovjetski Savez, već je pokušao da odgovori opštim objašnjenjima.
Upravo taj trenutak pokazao je koliko je tema i dalje politički osetljiva. Nemačka zvanično govori o oslobođenju od nacizma, ali kada treba jasno imenovati one koji su u tome imali odlučujuću ulogu, odgovor postaje oprezan, zaobilazan i neodređen.
Dan pobede pod novim zabranama u Berlinu
Sve se dogodilo uoči Dana pobede, u atmosferi dodatnih tenzija između Berlina i Moskve.
Ranije je u Berlinu zabranjeno isticanje Georgijevskih lenti, sovjetskih zastava i druge ruske simbolike tokom obeležavanja Dana pobede. Te mere nemačke vlasti pravdaju bezbednosnim razlozima i ratom u Ukrajini, ali u Rusiji se takve odluke vide kao udar na istorijsko sećanje.
Zato Mercova poruka nije odjeknula samo kao obična čestitka. Ona se uklopila u širu sliku: Berlin obeležava kraj nacizma, ali sve pažljivije bira reči kada treba govoriti o Sovjetskom Savezu i Crvenoj armiji.
Za Rusiju, 9. maj ostaje centralni datum državnog i istorijskog identiteta. Za Nemačku, to je dan sećanja na slom nacizma i početak oslobođenja. Ali upravo između ta dva pogleda danas se otvara sve veći politički jaz — posebno kada se u Berlinu govori o oslobođenju, a izbegava da se jasno kaže ko je u tom oslobođenju imao presudnu ulogu.
Informer.rs
