Iran je poslao upozorenje da bi u slučaju šire eskalacije mogao da ugrozi globalni internet saobraćaj kroz Ormuski moreuz, jednu od najosetljivijih tačaka svetske energetske i digitalne infrastrukture.
Prema navodima koje je preneo Tasnim, Teheran je ukazao na najmanje sedam velikih podvodnih internet kablova koji prolaze ovim koridorom, poručujući da bi udar na njih mogao da izazove posledice daleko izvan Bliskog istoka.
Ormuski moreuz više nije samo energetska tačka
Ormuski moreuz godinama se pominje kao jedno od najvažnijih mesta za globalni transport nafte i gasa, ali najnovija poruka iz Irana pokazuje da taj prolaz ima i drugu, mnogo tišu, ali izuzetno važnu ulogu.
Kroz isti prostor prolaze podvodni internet kablovi koji povezuju Evropu, Aziju i Afriku. Reč je o magistralama preko kojih se odvija ogroman deo svetskog digitalnog saobraćaja, od elektronske trgovine i bankarskih transakcija do cloud sistema i komunikacija.
Prema objavljenoj karti, u fokusu su kablovi kao što su AAE-1, FALCON i Gulf Bridge International. Te linije čine deo globalne mreže bez koje savremena ekonomija, finansije, državne službe i privatne kompanije ne mogu normalno da funkcionišu.
Procene govore da kroz Ormuski moreuz i Crveno more prolazi i do 30 odsto ukupnog svetskog internet saobraćaja, dok se globalno oko 99 odsto međunarodnih internet komunikacija odvija upravo preko podvodnih kablova.
Zato poruka iz Teherana ne deluje kao obična pretnja. Ona pokazuje da bi eventualni sukob mogao da se proširi sa energetike i vojske na digitalni nervni sistem planete.
Podvodni kablovi kao nova linija fronta
Dodatnu ozbiljnost ovoj pretnji daje činjenica da se deo kablova nalazi na relativno malim dubinama, do oko 200 metara. To ih čini tehnički dostupnim za specijalizovane operacije i potencijalne sabotaže.
Upravo zbog toga su podvodni kablovi jedna od najosetljivijih tačaka savremenog sveta. Oni nisu vidljivi široj javnosti, ali kroz njih prolaze podaci bez kojih ne funkcionišu banke, berze, međunarodne kompanije, cloud servisi, državne institucije i komunikacioni sistemi.
Tehnološki giganti poput Amazona, Majkrosofta i Gugla uložili su milijarde dolara u data centre u regionu Persijskog zaliva. Ti centri zavise od stabilnih veza sa ostatkom sveta, a upravo podvodni kablovi predstavljaju njihovu ključnu infrastrukturu.
Ako bi došlo do ozbiljnog prekida, posledice ne bi bile ograničene na sporiji internet ili prekide u video pozivima. Pogođene bi mogle da budu finansijske transakcije, međunarodna trgovina, rad berzi, logistika, cloud platforme i čitavi poslovni sistemi.
Primer iz februara 2024. godine pokazao je koliko je ova mreža ranjiva. Tada su u Crvenom moru oštećena tri podvodna kabla, uključujući SMW4 i IMEWE, posle čega je internet saobraćaj između Azije i Evrope pao za oko 25 odsto. Popravke su trajale mesecima, što je pokazalo koliko je obnova ovakve infrastrukture spora i komplikovana.
Prekid kablova mogao bi da parališe digitalnu ekonomiju
Najveći problem u slučaju sukoba jeste to što se podvodni kablovi ne mogu brzo popraviti. Za sanaciju su potrebni specijalizovani brodovi, dozvole za ulazak u određene vode i minimalni bezbednosni uslovi za rad.
U ratnoj zoni to može da bude gotovo nemoguće. Čak i ograničeno oštećenje može da izazove višemesečne poremećaje, posebno ako se dogodi na više tačaka istovremeno.
Zbog toga se poruka iz Irana tumači kao upozorenje zemljama Persijskog zaliva, zapadnim državama i globalnim tehnološkim kompanijama da digitalna infrastruktura može postati meta jednako kao i naftni tankeri, vojne baze ili energetska postrojenja.
U savremenim sukobima rat se više ne vodi samo raketama, avionima i brodovima. Vodi se i kroz podatke, komunikacije, finansijske tokove i infrastrukturu koju većina ljudi nikada ne vidi.
Ako bi podvodni kablovi u Ormuskom moreuzu zaista bili pogođeni, svet bi se suočio sa krizom koja ne bi pogodila samo Bliski istok. U pitanju bi bio udar na globalnu digitalnu ekonomiju, međunarodnu trgovinu i svakodnevni život miliona ljudi.
Informer.rs
