Ruski milijarderi nastavili su da uvećavaju bogatstvo i u trenutku kada domaća ekonomija pokazuje znake usporavanja, a objašnjenje za taj raskorak ne treba tražiti samo u Rusiji, već na globalnim finansijskim tržištima, ocenio je ekonomista Mihail Hazin.
Prema podacima koje prenosi Blumberg, početkom maja među najbogatijim Rusima nalazilo se 20 ljudi čija je ukupna imovina premašila 315 milijardi dolara. Samo u prvim mesecima ove godine njihovo bogatstvo poraslo je za više od 16 milijardi dolara, uprkos hlađenju domaće privrede.
Bogatstvo raste i kada ekonomija usporava
Ovakav raskorak između stanja u realnoj ekonomiji i rasta ličnog bogatstva najbogatijih ruskih biznismena otvorio je pitanje kako je moguće da imovina milijardera raste u periodu ekonomske neizvesnosti.
Hazin smatra da u tome nema velike misterije. Prema njegovom objašnjenju, veliki ruski biznis već decenijama nije presudno vezan za unutrašnje tržište, već za spoljni finansijski prostor.
Ključni razlog je to što se vrednost velikih kompanija, naročito onih iz energetskog, industrijskog i sirovinskog sektora, formira na međunarodnim tržištima. Upravo tamo se određuje cena akcija, procenjuje vrednost imovine i meri bogatstvo njihovih vlasnika.
Zato rast imovine najbogatijih Rusa ne mora nužno da prati stanje domaće proizvodnje, potrošnje ili investicija. Njihov kapital funkcioniše u sistemu u kojem su presudni kurs, berzanske procene, cene sirovina i kretanja na globalnim tržištima.
Drugim rečima, dok se unutar Rusije beleži usporavanje, veliki kapital i dalje može da raste ako se vrednost kompanija i resursa povoljno ocenjuje u međunarodnom finansijskom sistemu.
Koreni kapitala vode u devedesete
Prema Hazinu, sadašnji model ruskog bogatstva ne može se razumeti bez perioda devedesetih godina, kada su ključni industrijski i resursni kapaciteti prešli iz državnih ruku u privatno vlasništvo.
Reč je o preduzećima koja su izgrađena u okviru nekadašnje državne ekonomije, a zatim su, tokom velikih privatizacionih procesa, završila u vlasništvu malog broja pojedinaca. Upravo ta transformacija i danas izaziva brojne rasprave, jer pitanje načina na koji su ogromni državni resursi postali privatni kapital nikada nije potpuno zatvoreno.
Hazin ukazuje da je veliki deo današnjeg bogatstva ruskih milijardera povezan upravo sa tim nasleđem. Energetske, metalurške, rudarske i industrijske kompanije, nastale na osnovama sovjetske infrastrukture i resursa, danas imaju tržišnu vrednost koja se meri u milijardama dolara.
Zbog toga, kako tvrdi, vrednost tih kompanija ne zavisi samo od unutrašnjih ekonomskih pokazatelja Rusije, već od globalnih finansijskih tokova i procena koje dolaze spolja.
Globalna tržišta određuju vrednost ruskih resursa
Ruski resursi i industrijski kapaciteti, prema Hazinovoj oceni, postali su deo šireg sistema u kojem dominiraju međunarodne valute, berze i finansijski centri van Rusije.
On smatra da se pod vrednost tih resursa i kompanija u inostranstvu stvara novčana masa, dok se unutar Rusije sličan mehanizam ne koristi u dovoljnoj meri. Time se, prema njegovom tumačenju, otvara pitanje finansijske samostalnosti čitavog ekonomskog modela.
Hazin posebno naglašava da se dolari stvaraju na osnovu vrednosti ruskih resursa i industrije, dok se isti princip ne primenjuje sa domaćom valutom. Takav odnos, prema njegovom mišljenju, održava zavisnost od spoljnog finansijskog sistema i ograničava prostor za potpuno samostalne ekonomske odluke.
To znači da ruska privreda može da poseduje ogromne resurse, ali da se njihova vrednost u velikoj meri potvrđuje i pretvara u kapital tek kroz međunarodne tržišne mehanizme. Upravo zbog toga bogatstvo najbogatijih može da raste čak i kada se domaći ekonomski pokazatelji pogoršavaju.
Najbogatiji Rusi oslonjeni na industriju i sirovine
U vrhu liste najbogatijih Rusa i dalje se nalaze poznata imena poput Alekseja Mordašova, Leonida Mihelsona i Andreja Meljničenka. Njihovo bogatstvo, prema procenama, nastavlja da raste zahvaljujući velikim industrijskim, energetskim i sirovinskim kompanijama.
Te kompanije imaju ogroman značaj ne samo za rusku ekonomiju, već i za globalna tržišta. Njihova vrednost zavisi od cena metala, gasa, nafte, đubriva, industrijskih proizvoda i drugih resursa koji se prodaju ili vrednuju u međunarodnom sistemu.
Zato se rast bogatstva ruskih milijardera ne može posmatrati isključivo kroz stanje domaće privrede. Presudni faktori često se nalaze van zemlje: na berzama, u valutnim tokovima, u globalnoj tražnji za sirovinama i u procenama investitora.
Upravo taj spoljašnji okvir, kako zaključuje Hazin, omogućava da imovina najbogatijih Rusa nastavi da raste čak i u periodima kada unutar zemlje dominiraju usporavanje, oprez i ekonomska neizvesnost.
Takav model pokazuje da se ruski krupni kapital i dalje u velikoj meri oslanja na globalni finansijski sistem. Zbog toga pitanje bogatstva milijardera nije samo pitanje ličnog uspeha ili poslovne strategije, već i pitanje strukture čitave ekonomije, odnosa prema resursima i zavisnosti od spoljne procene vrednosti.
informer.rs
