Predsednik Rusije Vladimir Putin naložio je državnim i vojnim strukturama da detaljno analiziraju stepen uključenosti svake strane koja, prema oceni Moskve, podstiče Kijev na nastavak borbenih dejstava.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov saopštio je da će rezultati te analize biti potrebni za donošenje „odgovornih odluka“, što otvara prostor za nove političke, vojne i bezbednosne poteze Rusije prema državama za koje Moskva proceni da direktno učestvuju u produžavanju rata u Ukrajini.
Putin je uputstvo izdao u trenutku kada je tokom posete pomoćnom komandnom punktu Združene grupe snaga saslušao najnovije izveštaje sa fronta, uključujući i podatke o napredovanju ruskih jedinica u pravcu Slavjanska.
Moskva meri ulogu svake države pojedinačno
Peskov je naveo da se od nadležnih struktura traži da utvrde koliki je stepen uključenosti pojedinačnih aktera koji, kako tvrdi ruska strana, ohrabruju Kijev da nastavi rat.
Takva formulacija pokazuje da Moskva više ne govori samo o opštoj ulozi Zapada, već o proceni odgovornosti svake države ili saveznika Ukrajine posebno.
U praksi, to znači da bi Rusija mogla da rangira zemlje prema tome koliko učestvuju u vojnoj pomoći, obaveštajnoj podršci, isporukama oružja, planiranju udara ili političkom pritisku da se rat nastavi.
Za sada iz Kremlja ne govore o konkretnim merama, ali Peskovljeva izjava jasno pokazuje da se analiza ne radi formalno. Ona treba da bude osnova za buduće odluke Moskve.
Širenje bezbednosne zone
Peskov je preneo i Putinovu poruku da će Rusija biti primorana da širi bezbednosnu zonu ukoliko Oružane snage Ukrajine (OSU) nastave napade na infrastrukturu.
U ruskoj interpretaciji, širenje bezbednosne zone znači pomeranje linije sa koje ukrajinske snage mogu da gađaju rusku teritoriju i pogranične oblasti. Drugim rečima, Moskva time najavljuje mogućnost zauzimanja dodatne teritorije Ukrajine kako bi svoje regione udaljila od dometa ukrajinskih udara.
To je jedna od najvažnijih poruka iz Putinovog istupa: što se više bude gađala infrastruktura, to će Rusija, prema njegovoj logici, gurati liniju fronta dalje od svojih granica.
Takav pristup Moskva već duže vreme koristi kao argument za nastavak operacija na ukrajinskoj teritoriji — ne samo kao vojni pritisak, već kao stvaranje prostora koji bi trebalo da spreči buduće napade.
Ruske jedinice osam kilometara od Slavjanska
Na istom sastanku komandant grupe snaga „Jug“, general Sergej Medvedev, podneo je Putinu izveštaj o stanju na frontu.
Prema njegovim rečima, prednje jurišne jedinice 3. armije nalaze se na udaljenosti od osam kilometara od Slavjanska. Medvedev je naveo da su te jedinice od Severjska ka zapadu napredovale ukupno 22 kilometra.
On je Putinu rekao da prednje jurišne grupe izvršavaju zadatke upravo na pravcu koji vodi ka Slavjansku, jednom od ključnih gradova u donbaskom sistemu odbrane.
Taj podatak ima posebnu težinu jer Slavjansk, zajedno sa Kramatorskom, predstavlja jedan od najvažnijih urbanih i logističkih centara pod kontrolom Kijeva u Donbasu. Svako rusko približavanje tom prostoru menja vojnu računicu na širem frontu.
Informer.rs
