Evropska unija priprema nove sankcije protiv ruske nafte, tankera takozvane flote iz senke i bankarskog sektora, uprkos rastu cena energenata i sve većim problemima na evropskom tržištu.
Šefica evropske diplomatije Kaja Kalas saopštila je tokom obraćanja Evropskom parlamentu u Strazburu da Brisel namerava da dodatno pooštri ekonomski pritisak na Moskvu u okviru priprema 22. paketa antiruskih sankcija.
Prema njenim rečima, nova ograničenja mogla bi da obuhvate ruske energetske kompanije, banke, tankere koji prevoze rusku naftu, ali i kompanije iz trećih zemalja koje pomažu Moskvi da zaobiđe postojeće zabrane.
Kalasova je naglasila da Evropska unija neće odustati od sankcione politike, bez obzira na probleme sa kojima se suočava evropska energetika.
Brisel nastoji da dodatno ograniči prihode Rusije od izvoza nafte i naftnih derivata, koje smatra jednim od glavnih izvora finansiranja ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini.
Na udaru ruski tankeri, banke i kompanije iz trećih zemalja
Jedna od glavnih meta novih ograničenja trebalo bi da bude ruska flota iz senke, koju čine tankeri korišćeni za transport nafte uz otežano utvrđivanje vlasništva, porekla tereta i uslova poslovanja.
Evropska unija već je zabranila pristup svojim lukama brojnim brodovima povezanim sa ruskim izvozom nafte, a nove mere mogle bi dodatno da otežaju njihov transport, osiguranje i finansiranje.
Prethodnim, 21. paketom sankcija, usvojenim 23. jula, na evropsku crnu listu dodato je još 41 plovilo, čime je ukupan broj sankcionisanih brodova dostigao 673.
Istim paketom uvedena su ograničenja za još 33 ruske kreditne i finansijske institucije, četiri banke iz trećih zemalja i više desetina kompanija povezanih sa ruskom vojnom industrijom i energetikom.
Sada Brisel namerava da nastavi sa proširivanjem tih zabrana, posebno prema posrednicima koji omogućavaju ruskim kompanijama pristup međunarodnom tržištu uprkos sankcijama.
Cene goriva rastu, ali Brisel ne odustaje
Najava novih mera dolazi u trenutku kada se evropske države suočavaju sa visokim cenama nafte, gasa i goriva, dodatno podstaknutim sukobima na Bliskom istoku i poremećajima u međunarodnom transportu energenata.
Energetska kriza bila je jedna od glavnih tema sastanka lidera Evropske unije održanog 16. oktobra u Briselu, gde su razmatrani načini za ublažavanje troškova i zaštitu evropske privrede.
Poseban problem predstavlja rast cena transporta nafte, kao i nedostatak raspoloživih tankera na međunarodnom tržištu.
Dok Brisel priprema dodatne zabrane, administracija američkog predsednika Donalda Trampa krenula je drugim putem.
Vašington je ovog meseca omogućio obnovu isporuka ruskog dizela američkom tržištu, nastojeći da obuzda rast cena goriva uoči izbora za Kongres.
Američke vlasti razmatrale su i mogućnost ublažavanja ograničenja za pojedine tankere povezane sa ruskom i iranskom trgovinom naftom, kako bi povećale raspoložive transportne kapacitete i smanjile troškove prevoza.
Kalasova je prethodno kritikovala američku odluku o ruskom dizelu, naglašavajući da Evropska unija ne namerava da sledi primer Vašingtona.
Moskva odgovorila: „Miševi su plakali, ali su nastavili da grizu kaktus“
Na najavu novih evropskih sankcija reagovala je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova, koja je ismejala odluku Brisela da nastavi sa ograničenjima uprkos energetskoj krizi.
„Glavna nagrada u kategoriji ‘Miševi su se bockali i plakali, ali su nastavili da grizu kaktus’“, napisala je Zaharova na svom Telegram kanalu.
Ona je time poručila da evropske vlasti nastavljaju politiku koja, prema stavu Moskve, nanosi ekonomsku štetu i samoj Evropskoj uniji.
Novi predlozi Kalasove zasad ne predstavljaju konačno usvojen paket ekonomskih mera. Za njihovo stupanje na snagu potrebna je saglasnost država članica Evropske unije, dok precizan spisak kompanija, banaka i tankera koji bi mogli da se nađu pod dodatnim ograničenjima još nije objavljen.
Informer.rs
