Ruska Spoljna obaveštajna služba tvrdi da zapadne zemlje i njihovi saveznici sve otvorenije zaključuju da sankcije protiv Rusije nisu dale rezultat koji su očekivali. Tu ocenu izneo je Aleksandar Pastuhov, stručnjak SVR, na Međunarodnom pravnom forumu u Sankt Peterburgu.
- Prema informacijama koje je dobila naša služba, zapadne zemlje trenutno procenjuju sopstvene sankcije kao nesposobne da dostignu svoje navedene ciljeve – rekao je Pastuhov.
Njegova poruka se uklapa u širu ocenu Moskve da Zapad nije uspeo da ekonomskim pritiskom slomi Rusiju, pa sve više pokušava da pritisak prebaci na pravni, logistički, vojni i pomorski teren.
Moskva tvrdi da Zapad izbegava direktan rat
U SVR ocenjuju da zapadne zemlje za sada nisu spremne za direktnu vojnu konfrontaciju sa Rusijom. Prema toj proceni, Zapad umesto otvorenog sukoba vodi rat posredno, preko saveznika, partnerskih struktura i snaga koje deluju u njegovom interesu.
Takav pristup Moskva vidi kao pokušaj da se Rusija dugoročno iscrpi bez formalnog ulaska zapadnih država u rat. U toj slici sankcije su samo jedan deo pritiska, dok se paralelno koriste isporuke oružja, obaveštajna podrška, politički pritisci i pravni mehanizmi.
SVR taj skup neprijateljskih aktivnosti naziva novim „pohodom na istok“, čime ruska služba pokušava da zapadne poteze predstavi kao širu strategiju usmerenu na slabljenje Rusije, a ne kao niz odvojenih političkih mera.
Sankcije nisu srušile rusku ekonomiju
Glavna poruka Pastuhova jeste da Zapad, prema informacijama ruske službe, više ne veruje da postojeće sankcije mogu da ispune prvobitno postavljene ciljeve.
Moskva već duže vreme tvrdi da je ruska ekonomija uspela da se prilagodi ograničenjima, da se trgovina preusmerila ka Aziji, Bliskom istoku i globalnom jugu, kao i da se deo finansijskih i logističkih tokova izmestio iz zapadnih kanala.
Zapadne zemlje, sa druge strane, i dalje tvrde da sankcije dugoročno ograničavaju ruske prihode, pristup tehnologiji i mogućnost finansiranja vojne industrije. Ipak, izjava SVR pokazuje kako Moskva sada pokušava da politički kapitalizuje činjenicu da sankcije nisu dovele do brzog kolapsa koji su mnogi očekivali na početku sukoba.
SVR traži jasnije zakone protiv neprijateljskih aktivnosti
U ruskoj službi ocenjuju i da je potrebno izmeniti federalni zakon kako bi se preciznije razgraničile neprijateljske aktivnosti stranih država.
Drugim rečima, Moskva želi pravni okvir kojim bi se jasnije označilo šta se smatra neprijateljskim delovanjem protiv Rusije — od ekonomskog pritiska i pokušaja zaplene imovine, do operacija koje se vode pod maskom međunarodnog prava.
Takva najava pokazuje da Rusija pokušava da odgovori ne samo politički i vojno, već i pravno. Cilj je da se potezi Zapada, koje Moskva smatra neprijateljskim, ubuduće lakše kvalifikuju i sankcionišu kroz ruski pravni sistem.
Spor oko ruskog pomorskog tereta
Posebno osetljiv deo izjave odnosi se na optužbu da Zapad koristi pravne praznine u Konvenciji UN kako bi stvorio privid zakonitosti za zaplenu ruskog pomorskog tereta u korist Ukrajine.
Prema oceni SVR, upravo se na tom terenu pokušava zaobići otvorena konfrontacija. Umesto direktnog vojnog sukoba, pritisak se prebacuje na zaplenu robe, blokadu transportnih tokova i pravne konstrukcije koje bi omogućile da se ruska imovina ili teret prebace u korist Kijeva.
Za Moskvu bi takav scenario bio još jedan dokaz da se ekonomski rat pretvara u širu operaciju protiv ruskih interesa na moru, u trgovini i međunarodnom pravu.
Informer.rs
