Ruski ekonomski ekspert Mihail Hazin upozorio je da Evropa još ne razume razmere ekonomskog udara koji joj se sprema, jer se krize koje danas pogađaju svet pogrešno posmatraju kao odvojeni problemi, a ne kao deo raspada starog globalnog poretka.
Energetski potresi, nestašica poluprovodnika, prekidi u lancima snabdevanja i posledice sankcija najčešće se analiziraju posebno. Hazin, međutim, tvrdi da je sve to deo mnogo šire promene koja zahvata svetsku ekonomiju i koja neće trajati nekoliko meseci ili godina, već decenijama.
Prema njegovoj oceni, model međunarodne ekonomije koji je dominirao prethodnih decenija iscrpeo je svoje mogućnosti. Upravo zato, smatra on, počinje postepeno raspadanje sistema međunarodne podele rada, koji je dugo bio temelj globalne privrede.
Posledice tog procesa već se vide kroz logističke probleme, zastoje u proizvodnji, skuplji transport, poremećaje u trgovini i sve teže funkcionisanje velikih industrijskih lanaca.
Stari sistem puca, a novi još ne postoji
Hazin smatra da najveći problem nije samo to što kriza postoji, već to što niko nema jasan odgovor šta će zameniti sistem koji se urušava.
Po njegovom mišljenju, izlazak iz sadašnjeg stanja ne može se postići jednostavnim merama, jer se ne radi o običnoj recesiji, već o dubokoj transformaciji celog ekonomskog poretka.
On posebno upozorava na način na koji se krizom upravlja. Umesto da vodeći centri moći pokušaju da ublaže posledice po stanovništvo i privredu, Hazin tvrdi da oni pojedine krize koriste kao oružje u međusobnom nadmetanju.
Kao primere navodi sukobe interesa između Londona, Vašingtona i Pekinga. Takav pristup, prema njegovoj oceni, ne rešava sistemske probleme, već ih samo produbljuje.
Drugim rečima, svet ne traži izlaz iz krize kao jedinstven sistem. Veliki igrači pokušavaju da iz krize izvuku prednost za sebe, a cenu takvog nadmetanja plaćaju ekonomije, industrija i obični građani.
Svet se vraća na više ekonomskih zona
Govoreći o mogućem razvoju događaja, Hazin podseća da svet nije oduvek funkcionisao kroz jedan dominantan ekonomski sistem.
Krajem 19. veka, navodi on, postojalo je nekoliko relativno nezavisnih ekonomskih prostora: britanski, nemački, američki i japanski. Kasnije se pojavio i sovjetski model, kao posebna ekonomska celina.
Posle raspada Sovjetskog Saveza, prema njegovoj oceni, svet je praktično ostao sa jednim dominantnim ekonomskim sistemom.
Danas se, smatra Hazin, ponovo otvara mogućnost formiranja više velikih ekonomskih zona. Kao potencijalne centre novog poretka navodi američki, ruski, indijski i kineski prostor.
Ali upravo tu počinje najteži deo. Nije jasno kako bi takva tranzicija mogla da se sprovede u praksi, jer sadašnja globalna ekonomija počiva na ogromnoj međuzavisnosti država.
Novi poredak traži ogroman novac i kompletnu proizvodnju
Prema Hazinovoj analizi, stvaranje nekoliko velikih valutnih i ekonomskih zona zahtevalo bi ogromne resurse.
Razlog je jednostavan: sadašnja globalna podela rada napravljena je tako da skoro nijedna velika ekonomija ne proizvodi sve sama. Jedan deo lanca je u Aziji, drugi u Evropi, treći u Americi, četvrti zavisi od sirovina, peti od tehnologije, šesti od transporta i finansija.
Ako se svet podeli na više velikih ekonomskih blokova, svaka zona moraće da izgradi skoro kompletan proizvodni i tehnološki lanac. To znači fabrike, sirovine, energetiku, logistiku, finansijski sistem, valutu, tehnološku bazu i tržište koje može samo sebe da održava.
To nije proces koji se završava jednim političkim dogovorom ili paketom zakona. To je preuređenje ekonomskog sistema iz temelja.
Transformacija može da traje 30 do 40 godina
Hazin procenjuje da se kraj ove transformacije ne može očekivati uskoro.
Prema njegovom mišljenju, proces bi mogao da traje između 30 i 40 godina, što znači da će nekoliko generacija živeti u periodu prilagođavanja novim ekonomskim pravilima.
To je najteži deo njegove prognoze. Kriza, prema Hazinu, nije kratka oluja posle koje se svet vraća na staro. Ona je početak dugog prelaza u novi poredak, a tokom tog prelaza životni standard može ozbiljno da padne.
On posebno upozorava da bi do toga moglo da dođe ako države ne pronađu način da ublaže posledice promena. Današnja potrošnja, kako navodi, u velikoj meri se održava zahvaljujući finansijskim mehanizmima, kreditima, monetarnim stimulansima i sistemu koji je godinama pumpao tražnju.
Ako se taj mehanizam polomi, kriza bi mogla da dovede do ozbiljnog smanjenja potrošnje.
Informer.rs
