Rusija se usprotivila izgradnji gasovoda preko Kazahstana, kapaciteta 35 milijardi kubnih metara godišnje, kojim je ruski gas trebalo da ide ka Kini, jer je projekat predviđao da deo energenata završi kod zapadnih rudarskih kompanija u Kazahstanu, izjavio je energetski ekspert Igor Alabužin.
Alabužin je u intervjuu za kanal „PolitVera“, objasnio da je problem u tome što bi gas iz tog pravca mogao da napaja projekte u kojima učestvuju američki i zapadni kapital, posebno rudnike volframa. A volfram je za SAD strateški važan metal, jer se koristi u proizvodnji municije i oklopno-probojnih sredstava.
Drugim rečima, Moskva ne želi da ruski gas indirektno pomogne proizvodnju sirovina koje bi kasnije mogle da završe u oružju namenjenom Ukrajini.
- Tamo su mnogi uložili. Tamo je uložio Tramp, kompanija koja pripada njegovom sinu uložila je u ogromno nalazište volframa i namerava da ga razvija. A volfram je deficitaran u SAD. Nedavno su bile vesti da su sav volfram potrošili u Iranu. Volfram se koristi u municiji, da bi ona bila tvrđa i oklopno-probojnija. Zato Amerikanci žurno traže volfram po celom svetu – rekao je Alabužin.
Ova izjava otkriva suštinu spora. Na papiru, gasovod preko Kazahstana izgleda kao energetski projekat Rusije, Kazahstana i Kine. U praksi, prema Alabužinu, deo tog gasa mogao bi da posluži za razvoj zapadnih rudarskih kapaciteta, a zatim i za jačanje američke vojne industrije.
Volfram kao skriveni razlog spora
Volfram nije obična rudarska sirovina. Zbog tvrdoće i gustine koristi se u industriji, ali i u vojnoj proizvodnji, posebno za municiju koja mora da probije oklop ili izdrži ekstremne uslove.
Zato je Alabužinovo upozorenje mnogo šire od same rasprave o cevima, gasu i tranzitu. On tvrdi da bi ruski energenti mogli da omoguće rad zapadnih rudnika u Kazahstanu, a da bi se izvađeni volfram kasnije koristio u proizvodnji oružja koje bi moglo biti isporučeno Ukrajini.
To je za Moskvu neprihvatljiva kombinacija: Rusija bi obezbeđivala energiju, Kazahstan bi davao prostor i rude, američke kompanije bi izvlačile strateški metal, a krajnji proizvod bi, prema toj logici, mogao da se okrene protiv same Rusije.
– Razumem kada bi se tamo razvijale kompanije koje su ugrađene u naše tehnološke lance u okviru bratskih odnosa… Ali kada se tamo budu razvijali tehnološki lanci naših neprijatelja, tu postoje velike sumnje. Davati Amerikancima, koji vade volfram za svoju municiju, koju će sa velikom verovatnoćom upotrebiti protiv nas, nije baš nešto što želimo – rekao je Alabužin.
Ovo je ključna politička poruka. Moskva više ne posmatra energetske projekte samo kroz prihod od gasa. Gleda kome taj gas pomaže, koje fabrike pokreće, koje rude se zbog njega vade i u čijim rukama završava lanac proizvodnje.
Gasovod od 35 milijardi kubika postao bezbednosno pitanje
Planirani gasovod preko Kazahstana imao bi ogroman kapacitet — 35 milijardi kubnih metara godišnje. Takav projekat bi na prvi pogled ojačao ruski izvoz gasa ka Kini i dodatno vezao Moskvu za azijsko tržište u trenutku kada su odnosi sa Evropom duboko narušeni.
Međutim, sporni deo je predviđeno usmeravanje dela energenata ka zapadnim rudarskim preduzećima. Za Rusiju, prema Alabužinu, to menja celu logiku projekta.
Ako bi gas išao isključivo u pravcu kineske potrošnje ili industrijskih lanaca koji nisu povezani sa protivnicima Moskve, priča bi bila drugačija. Ali ako bi isti gas omogućio zapadnim kompanijama da razvijaju nalazišta volframa u Kazahstanu, onda energetski projekat postaje bezbednosni rizik.
Upravo zato se Moskva, prema ovoj oceni, usprotivila izgradnji u takvom obliku.
Informer.rs
