Na radnom stolu beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka pojavio se model za koji se veruje da predstavlja najnoviji ruski balistički raketni sistem “Orešnik”.
Fotografija je snimljena tokom sastanka u Minsku, a prikazuje smanjeni model velikog lansera na točkovima, navodno postavljenog na šasiju MZKT-79291 sa konfiguracijom točkova 12×12, za koji se smatra da odgovara raketi RS-26 “Orešnik”, prenosi Defence Blog.
Reč je o balističkom raketnom sistemu srednjeg dometa koji je projektovan za dejstvo ispod granice od 5.500 kilometara koju su propisali međunarodni ugovori o kontroli naoružanja. Međutim, tehničke specifikacije sistema ostaju poverljive, što čini nejasnim da li se Rusija pridržava bilo kakvih postojećih ugovora nakon raspada Sporazuma o nuklearnim snagama srednjeg dometa (INF).
“Orešnik” je već godinama predmet nagađanja među vojnim analitičarima, a njegovo pojavljivanje u Belorusiji dešava se u trenutku sve dublje vojne saradnje Moskve i Minska i zaoštrenih odnosa s NATO-om.
Aleksandar Lukašenko je u Moskvi, na marginama Globalnog atomskog foruma, potvrdio da je sistem već na putu prema Belorusiji.
“Već stiže. Sve će biti u redu”, rekao je novinarima, podsećajući da je još ranije najavio njegovo raspoređivanje do kraja 2025. godine.
“Do kraja ove godine najnoviji ruski hipersonični balistički sistem ‘Orešnik‘ biće raspoređen u Belorusiji”, izjavio je Lukašenko 1. jula, tokom proslave Dana nezavisnosti.
Radi se o značajnom jačanju ruskih strateških sposobnosti na istočnom krilu NATO-a, koje Belorusiju još snažnije vezuje uz odbrambenu strategiju Moskve i potencijalno menja bezbednosnu ravnotežu u istočnoj Evropi.
Iako detalji programa ostaju strogo čuvani, poznato je da je “Orešnik” svoju prvu probnu upotrebu imao 21. novembra 2024. godine, tokom napada na ukrajinski grad Dnjepar. Time je RS-26 postao jedan od retkih ruskih balističkih sistema nove generacije koji su korišćeni u stvarnim borbenim uslovima pre zvaničnog raspoređivanja.
Postavljanje ovog sistema u Belorusiji moglo bi značajno proširiti domet ruskih strateških snaga duboko u Evropu i baltički region. Mogao bi dostići bilo koju tačku u Evropi, što bi takođe značilo značajan psihološki pritisak na Zapad.
PUTIN UPRAVO ZAPRETIO ZAPADU
Ruski predsednik Vladimir Putin drži govor na 22. godišnjem forumu Međunarodnog debatnog kluba Valdaj, koji se održava u Sočiju od 29. septembra do 2. oktobra.
Moto ovogodišnjeg foruma je “Policentrični svet: Vodič za korisnike”. Putin je na početku predstavio svoju perspektivu o tome šta, po njegovom mišljenju, karakteriše novi multipolarni svetski poredak.
Putin koristi frazu “multipolarni svetski poredak” uglavnom da bi se osvrnuo na svet kojim više ne dominiraju samo Sjedinjene Države.
“Sankcije nisu uspele da pokvare Rusiju”
Putin tvrdi da međunarodne sankcije uvedene zbog rata u Ukrajini nisu uspele da pokore Rusiju, koja je “pokazala najveću otpornost”.
“Ponosni smo na to, ponosni smo na Rusiju i naš narod i oružane snage”, rekao je.
“To znači da se globalna ravnoteža ne može uspostaviti bez odobrenja Rusije u multipolarnom svetu. Međutim, neki su i dalje tvrdoglavi u svojoj želji da nanesu strateški poraz Moskvi”, rekao je.
Putin je to uradio namerno?
Amerika “prelomila”; Putine, spremi se…
Istakao je da Rusija neće propustiti da odgovori na “opasno” militarizovanje Evrope.
“Moramo to uzeti u obzir kako bismo održali našu odbranu i bezbednost”, naglasio je.
On se pita da li su najave poput nemačke da će izgraditi najmoćniju evropsku vojsku samo retorika ili bi se zapravo mogle sprovesti u delo.
“Rusija bi pažljivo pratila ova dešavanja. Ruski odgovor bi bio, blago rečeno, prilično ubedljiv.”
(Espreso/NIN)
