Evropske obaveštajne službe upozoravaju na mogućnost da Rusija u narednim mesecima pokuša da testira odlučnost NATO, uključujući napade dronovima, raketama i ograničenim upadom na teritoriju neke članice Alijanse.
Britanski “Gardijan” objavio je da su evropski obaveštajni zvaničnici sve zabrinutiji zbog mogućnosti da Rusija izvede potez kojim bi proverila spremnost NATO da primeni član 5 Severnoatlantskog ugovora.
Jedan od šefova evropskih obaveštajnih službi ocenio je da bi takav scenario mogao da se dogodi “za nekoliko meseci, a ne godina”.
Tusk: Rusija bi mogla da testira član 5
Poljski premijer Donald Tusk ranije je izjavio da bi Rusija mogla da upotrebi dronove ili rakete protiv teritorije neke članice NATO-a kako bi proverila da li je Alijansa spremna da aktivira princip kolektivne odbrane iz člana 5.
Prema Tuskovevoj proceni, Moskva bi mogla da računa na to da bi ograničen napad ili incident izazvao neslaganja među članicama NATO oko odgovora. Francuski predsednik Emanuel Makron ocenio je da su upozorenja poljskog premijera opravdana i dobro potkrepljena.
Koudelka: Moguć ograničeni upad
Šef češke Bezbednosne informativne službe (BIS) Mihal Koudelka rekao je Gardijanu da bi, pored povećane aktivnosti dronova, Moskva mogla da razmatra i ograničeni upad na teritoriju neke države NATO koja se graniči sa Rusijom.
“To je moguće”, rekao je Koudelka, navodeći kao potencijalne scenarije ograničeni upad, provokaciju pod lažnom zastavom ili veliku kampanju uticaja.
Prema njegovim rečima, takav scenario mogao bi da se dogodi u narednim mesecima, a ne tek za nekoliko godina. Istovremeno je naglasio da mnogi rade na tome da se takav scenario ne ostvari.
Baltičke službe opreznije
Obaveštajne službe baltičkih država imaju oprezniji stav prema mogućnosti neposrednog ruskog napada. Direktor letonske službe VDD Normunds Mežvijets rekao je da trenutno ne vidi pokazatelje neposrednog napada.
On je, međutim, naveo da postoje znaci da Moskva priprema odlučnije aktivnosti u Evropi, ali da nije jasno da li je reč o konkretnim planovima ili delu šire strategije destabilizacije.
I estonske vlasti pozvale su građane da ne podlegnu panici zbog upozorenja o mogućem napadu. Generalni sekretar estonskog Ministarstva spoljnih poslova Jonatan Vseviov poručio je da bi vlasti jasno saopštile ukoliko bi postojali konkretni razlozi za strah od napada.
Upozorenja i zbog ruskih sabotaža
Evropske bezbednosne službe istovremeno očekuju nastavak ili intenziviranje ruskih sabotažnih aktivnosti u Evropi. Prema Gardijanu, meta takvih aktivnosti sve češće su objekti povezani sa podrškom Ukrajini, uključujući železničku infrastrukturu, logističke objekte i odbrambenu industriju.
Evropski zvaničnici navode da je deo tih operacija teško direktno povezati sa Moskvom, dok pojedine evropske vlade poslednjih meseci javno ukazuju na sumnju da iza određenih sabotaža stoje ruske obaveštajne strukture.
Upozorenja evropskih obaveštajnih službi, međutim, ne predstavljaju potvrdu da Rusija planira neposredan napad na NATO. Stavovi zvaničnika razlikuju se, posebno kada je reč o tome koliko je takav scenario vremenski blizu.
Informer.rs
