Američki predsednik Donald Tramp potpisao je 16. oktobra uredbu kojom je zaustavio primenu novih sankcija Rusiji, uključujući kaznene carine od 500 odsto na rusku robu i dodatne mere protiv država koje kupuju rusku naftu i gas, saopštila je Bela kuća.
„Izuzimam od primene sankcije, ograničenja i carine predviđene zakonom. Kongresu sam dostavio potvrdu da je takva odluka u ovom trenutku u nacionalnom interesu Sjedinjenih Američkih Država“, navodi se u Trampovoj uredbi.
Američki predsednik time je odložio sprovođenje velikog dela zakona koji je sam potpisao 18. septembra, a kojim su predviđene nove ekonomske kazne Rusiji zbog rata u Ukrajini.
Tramp zaustavio carine od 500 odsto
Reč je o zakonu nazvanom po pokojnom republikanskom senatoru Lindziju Grejemu, koji je predviđao znatno oštrije mere protiv ruske privrede, banaka i energetskog sektora.
Jedna od najstrožih odredaba odnosila se na povećanje carina na robu iz Rusije za 500 odsto. Dodatne carine od 100 odsto bile su predviđene za pet najvećih kupaca ruske nafte i prirodnog gasa, ukoliko nastave nove nabavke od 18. oktobra.
Iste kaznene carine predviđene su i za pet država koje u najvećoj meri pomažu zaobilaženje američkih sankcija na rusku naftu.
Međutim, zakon predsedniku ostavlja mogućnost da odloži primenu tih mera ukoliko Kongresu dostavi obrazloženje da je to u nacionalnom interesu SAD.
Tramp je sada iskoristio upravo tu odredbu. Izuzeća će važiti dok američki predsednik ili državni sekretar ne odluče da je potrebno drugačije postupanje.
Ranije uvedene sankcije Rusiji ostaju na snazi.
Sve se dogodilo posle dogovora o ruskom dizelu
Trampova odluka dolazi samo nedelju dana nakon što je postigao dogovor sa Moskvom o obnovi isporuka ruskog dizela, kojim američka administracija pokušava da obori visoke cene goriva.
Dogovor predviđa plasman više od 300.000 tona ruskog dizela na američko i svetsko tržište, uz mogućnost dodatnih isporuka.
Američki predsednik smatra da će povećanje ponude pomoći u snižavanju cena energenata, koje su porasle zbog rata sa Iranom i poremećaja u međunarodnom snabdevanju.
Takav potez izazvao je protivljenje i među republikancima i među demokratama.
Grupa od 12 senatora zatražila je 13. oktobra da Tramp odustane od dogovora sa Rusijom i sprovede sankcije koje je Kongres prethodno usvojio.
Oni smatraju da će Moskva novac od izvoza goriva moći da koristi za finansiranje vojnih operacija u Ukrajini.
Kina i Indija izbegle dodatne američke carine
Odlaganje sankcija posebno je značajno za Kinu i Indiju, koje spadaju među najveće kupce ruske nafte.
Da su nove kaznene mere aktivirane, države koje nastavljaju kupovinu ruskih energenata mogle su da se suoče sa dodatnim američkim carinama od 100 odsto.
Takav potez otvorio bi mogućnost novih trgovinskih sukoba Vašingtona sa Pekingom i Nju Delhijem, koji se protive američkim pokušajima ograničavanja njihove energetske saradnje sa Rusijom.
Tramp je umesto toga odlučio da zadrži mogućnost naknadnog uvođenja kaznenih mera, dok će američki trgovinski predstavnik nastaviti da prati države koje kupuju rusku naftu i gas, kao i one koje pomažu zaobilaženje sankcija.
Kongres besan zbog odluke Bele kuće
Odluka je izazvala nove kritike u Vašingtonu. Demokratski kongresmen Don Bejer optužio je Trampa da popušta ruskom predsedniku Vladimiru Putinu i slabi američku podršku Ukrajini.
Protivnici ublažavanja sankcija upozoravaju da bi dodatni prihodi od izvoza energenata mogli da omoguće Moskvi nastavak finansiranja rata.
Tramp, međutim, daje prednost smanjenju cena goriva uoči novembarskih izbora za američki Kongres, dok se njegova administracija istovremeno suočava sa ekonomskim posledicama sukoba sa Iranom.
Novom uredbom Bela kuća nije ukinula postojeći sankcioni režim protiv Rusije, ali jeste zaustavila uvođenje velikog dela dodatnih ograničenja koja je Kongres odobrio.
Time su izbegnute neposredne kaznene carine za rusku robu i najveće kupce ruskih energenata, dok je odluka o njihovoj eventualnoj primeni ostala u rukama Trampove administracije.
Informer.rs
