Imam 43 godine, oženjen sam petnaest godina i sa suprugom Jelenom živim u porodičnoj kući.
Nikada nisam imao posebno dobar odnos sa taštom Radmilom.
Nije me volela od prvog dana. Smatrala je da njena ćerka zaslužuje imućnijeg muškarca.
Ipak, trudili smo se da održimo pristojan odnos.
Sve je počelo kada sam primetio da nam iz kuće nestaju sitnice.
Prvo je nestalo 100 evra iz fioke.
Zatim jedan stari zlatni lančić.
Posle nekoliko nedelja nisam mogao da pronađem ni očev ručni sat koji sam godinama čuvao.
„Jelena, nešto ovde nije u redu“, rekao sam supruzi.
„Možda si premestio stvari pa zaboravio.“
„Kako mogu da zaboravim gde sam ostavio očev sat?“
Ona je slegnula ramenima.
Jednog dana komšinica mi je usput rekla:
„Vidim, tašta ti redovno dolazi četvrtkom.“
Iznenadio sam se.
„Kako misliš, redovno?“
„Pa svakog četvrtka oko podneva. Ostane sat-dva i ode.“
To mi je bilo čudno jer je Jelena četvrtkom radila drugu smenu, a ja sam bio na poslu.
Kada sam pitao suprugu, rekla mi je da majka ponekad dolazi da zalije cveće i proveri kuću.
„Zašto mi nisi rekla?“
„Nisam mislila da je važno.“
Predložio sam da postavimo kameru u hodnik, jer su stvari nastavile da nestaju.
Jelena se složila.
Već sledećeg četvrtka uključio sam snimanje.
Kada sam uveče pogledao snimak, ostao sam zatečen.
Tašta je ušla oko jedanaest sati.
Nosila je veliku crnu torbu.
Spustila ju je na pod, otvorila i izvadila nekoliko fascikli.
Zatim je iz džepa izvukla ključ koji nikada ranije nisam video.
Prišla je starom ormaru u hodniku, otvorila donju pregradu i izvadila malu metalnu kutiju.
Prepoznao sam je.
Bila je to kutija u kojoj sam čuvao porodična dokumenta.
Tašta je otvorila kutiju i počela da fotografiše papire telefonom.
A onda je uradila nešto još čudnije.
Iz svoje torbe izvadila je kovertu i ostavila je među dokumentima.
Zatvorila je kutiju, vratila je na mesto i otišla.
Nisam mogao da verujem.
Odmah sam pozvao suprugu.
„Jelena, dođi kući. Moramo da razgovaramo.“
Kada je stigla, pokazao sam joj snimak.
Prebledela je.
„Šta je mama radila sa našim dokumentima?“
„To i ja želim da znam.“
Otvorili smo metalnu kutiju.
Unutra je bila nova koverta.
Na njoj je pisalo samo:
„Za Jelenu.“
Supruga ju je otvorila.
Unutra su bili papiri o jednom stanu i potvrde o uplatama.
A onda je pronašla pismo.
Počela je da čita naglas.
„Ćerko moja, znam da ćeš se naljutiti kada saznaš šta sam uradila. Ali nisam imala hrabrosti da ti kažem istinu…“
U pismu je tašta priznala da je pre tri godine prodala vikendicu koju je nasledila od svojih roditelja.
Novac nije potrošila.
Iskoristila ga je kao učešće za stan koji je kupila na svoje ime.
Ali najveći šok tek je sledio.
U tom stanu već dve godine živeo je Jelenin rođeni brat Saša, koji nam je svima govorio da radi u Austriji!
Jelena je počela da plače.
„Moj brat je ovde? U našem gradu?“
Nastavili smo da čitamo.
Ispostavilo se da je Saša upao u velike dugove i da je majka godinama pokušavala da mu pomogne.
Tašta je priznala i da je uzimala novac iz naše kuće, kao i moj sat i lančić, koje je odnela u zalagaonicu.
Tvrdila je da je sve nameravala da vrati čim Saša pronađe posao.
Zanemeo sam.
„Znači, njemu kupuje stan, a nama uzima stvari iz kuće?“
Jelena je odmah pozvala majku.
Radmila je došla za pola sata.
Kada je videla snimak i pismo, sela je i zaplakala.
„Nisam znala kako drugačije da mu pomognem.“
„Pa zašto ste uzeli moj očev sat?“, pitao sam.
Spustila je pogled.
„Nisam smela. Znam.“
„To je jedina uspomena koju imam od njega.“
Obećala je da će ga vratiti.
Ali ja sam imao još jedno pitanje.
„Zašto ste ostavili pismo baš danas?“
Odgovorila je tiho:
„Zato što je Saša ponovo tražio novac. Rekla sam mu da više ne mogu. Odlučila sam da vam sve priznam.“
Narednog dana otišli smo zajedno u zalagaonicu.
Moj sat je, srećom, još bio tamo.
Tašta je platila da ga preuzmemo, a kasnije nam je vratila i ostatak novca.
Saša je konačno morao da se suoči sa svojim dugovima.
Danas je prošlo osam meseci.
Sa taštom razgovaramo, ali joj više ne ostavljamo ključ od kuće.
A Saši smo jasno rekli da nećemo finansirati njegove dugove.
Najviše me je pogodilo što je žena koja me je godinama kritikovala zbog skromne plate bila spremna da uzima naše stvari kako bi prikrivala probleme svog sina.
MISLIO SAM DA TAŠTA DOLAZI KOD NAS DA POMOGNE OKO KUĆE, A ONA JE UZIMALA NOVAC I PORODIČNE DRAGOCENOSTI DA BI PLAĆALA DUGOVE SVOG SINA, KOJI JE SVIMA LAGAO DA ŽIVI U AUSTRIJI!
A ŠTA BISTE VI URADILI NA MOM MESTU — DA LI BISTE TAŠTI OPROSTILI ZBOG TOGA ŠTO JE ŽELELA DA POMOGNE SINU ILI BISTE ZAUVEK PREKINULI KONTAKT SA NJOM?
