Ukrajinska protivvazdušna odbrana nije prijavila obaranje nijedne ruske balističke ili protivbrodske rakete tokom masovnog napada izvedenog u noći između 21. i 22. oktobra.
Ruska vojska koristila je rakete „Iskander“, „Oniks“ i hipersonične „Cirkon“, dok je Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo da su izvedeni udari na preduzeća ukrajinskog vojnoindustrijskog kompleksa i objekte koji se koriste za potrebe Oružanih snaga Ukrajine (OSU).
Prema jutarnjem izveštaju Ratnog vazduhoplovstva Ukrajine, ruske snage su, pored raketa, upotrebile i 210 bespilotnih letelica različitih tipova, među kojima je bilo 110 dronova na mlazni pogon.
Ukrajinska vojska saopštila je da je do devet časova oborila ili elektronskim sredstvima neutralisala 181 bespilotnu letelicu, uključujući 87 dronova na mlazni pogon. Međutim, u izveštaju nije navedeno da je presretnuta ijedna balistička ili protivbrodska raketa, niti je objavljen ukupan broj lansiranih projektila.
Pogoci ruskih raketa i dronova registrovani su na čak 32 lokacije, dok su na još osam mesta pali delovi oborenih letelica. U trenutku objavljivanja izveštaja deset ruskih dronova još se nalazilo u ukrajinskom vazdušnom prostoru.
Rusi napali „Cirkonima“ i „Iskanderima“, ukrajinska PVO u ozbiljnom problemu
Prema podacima ukrajinskog Ratnog vazduhoplovstva, ruska vojska lansirala je balističke rakete „Iskander-M“, projektile sistema S-400, kao i protivbrodske rakete „Oniks“ i hipersonične „Cirkon“.
Raketni udari izvedeni su iz pravca Kurske, Brjanske i Rostovske oblasti Rusije, dok su bespilotne letelice lansirane sa više lokacija, uključujući Miljerovo, Orel, Kursk, Primorsko-Ahtarsk, Šatalovo, kao i teritorije Donjecke oblasti i Krima pod ruskom kontrolom.
Za odbijanje napada bile su angažovane ukrajinska avijacija, protivvazdušne raketne jedinice, sistemi za elektronsko ratovanje, jedinice bespilotnih sistema i mobilne vatrene grupe.
Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da je tokom noći izveden masovan napad visokopreciznim oružjem kopnenog baziranja i udarnim bespilotnim letelicama.
Kako tvrdi ruski vojni resor, mete su bila preduzeća ukrajinske vojne industrije i drugi objekti koji se koriste za potrebe OSU.
Glavni pravac udara bio je Kijev, gde su tokom noći odjekivale snažne eksplozije. Prema izveštaju AP, u napadima na ukrajinsku prestonicu poginula je jedna osoba, dok su 22 povređene. Oštećeni su stambeni objekti, saobraćajna infrastruktura i drugi objekti u više gradskih četvrti.
Zelenski priznao nestašicu raketa, ukrajinski poslanik upozorio na najtežu situaciju od početka rata
Najnoviji udari ponovo su otvorili pitanje sposobnosti ukrajinske protivvazdušne odbrane da se suprotstavi ruskim balističkim raketama.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski ranije je priznao da vojska zbog nedostatka raketa-presretača ne može efikasno da zaustavlja ruske balističke projektile.
Poseban problem predstavljaju zalihe raketa za američke sisteme „Patriot“, koji imaju ključnu ulogu u zaštiti ukrajinskih gradova od ovakvih napada.
Predsednik Odbora Vrhovne rade za nacionalnu bezbednost, odbranu i obaveštajne poslove Jegor Černjev ranije je ocenio da je stanje ukrajinske protivvazdušne odbrane najteže od početka sukoba 2022. godine.
Prema njegovoj proceni, problem više nije samo nedovoljan broj protivraketnih sistema, već i činjenica da Rusija raspolaže znatno većim kapacitetima za proizvodnju balističkih projektila nego tokom prvih godina rata.
Zelenski je 19. oktobra upozorio i na probleme sa dobijanjem informacija o ruskim raketnim napadima od zapadnih partnera. Ukrajinska vojska tada nije dobila pravovremeno upozorenje o prvom talasu balističkih raketa, dok je informacije o drugom talasu dobila na vreme.
Istovremeno je ukrajinski predsednik upozorio da kasne pojedine važne američke isporuke protivvazdušnog naoružanja.
Najnoviji ruski napad usledio je svega nekoliko sati nakon sastanka Vladimira Putina sa specijalnim izaslanikom Donalda Trampa Stivom Vitkofom u Sankt Peterburgu, tokom kojeg je razgovarano o mogućem nastavku pregovora o okončanju sukoba u Ukrajini.
Informer.rs
