Ukrajinska vojska ubrzano utvrđuje severne prilaze Kijevu, gde je u području Černobilja, prema izveštajima vojnih izvora, postavljeno čak 35 redova prepreka od bodljikave žice zbog mogućnosti nove ruske ofanzive iz pravca Belorusije.
Istovremeno, ruski vojni komentatori tvrde da Moskva raspolaže rezervom od oko 2.500 tenkova i drugih oklopnih vozila, koja bi mogla da bude upotrebljena za veliki prodor prema ukrajinskoj prestonici.
Na severu Kijevske oblasti ukrajinske inženjerijske jedinice postavljaju kilometre žičanih prepreka, protivtenkovske rovove i betonske prepreke poznate kao „zmajevi zubi“. Posebna pažnja posvećena je području Černobiljske nuklearne elektrane, kroz koje su ruske mehanizovane jedinice već napredovale tokom februara 2022. godine.
Prema pisanju ruskog portala Cargrad, ukrajinska komanda pokušava da spreči ponavljanje scenarija u kojem bi ruske snage relativno brzo prošle severnim pravcem i izbile na prilaze Kijevu.
Kijev podiže 35 redova prepreka: Rusi već jednom prošli tim putem
Ruski vojni komentator Vlad Šlepčenko smatra da ukrajinska vojska ima ozbiljne razloge za utvrđivanje područja Černobilja, jer je upravo taj pravac korišćen tokom prvih dana ruske specijalne vojne operacije.
Ruske mehanizovane kolone tada su, nakon vojnih vežbi u Belorusiji, krenule preko područja Černobilja prema ukrajinskoj prestonici. Deo tih snaga uspeo je da stigne do ruskih padobranaca koji su prethodno zauzeli aerodrom Gostomelj.
Šlepčenko ocenjuje da ukrajinska komanda pokušava da spreči situaciju u kojoj bi nedovoljno zaštićen severni pravac omogućio novi ruski prodor.
- Protivnik, u principu, postupa ispravno. Ne žele da nas provociraju slabošću na tom pravcu. Ipak je to najkraći put do Kijeva – naveo je Šlepčenko.
Nove prepreke, međutim, nisu zamišljene kao sredstvo koje će samo zaustaviti veliku vojnu formaciju.
Njihov osnovni zadatak jeste usporavanje napredovanja protivničkih jedinica kako bi ukrajinska artiljerija, minobacači i operateri bespilotnih letelica dobili više vremena za dejstvo.
Upravo zato su pojedine deonice pokrivene velikim brojem uzastopnih redova bodljikave žice, čije bi savladavanje zahtevalo dodatno vreme i angažovanje inženjerijskih jedinica.
Ruski stručnjaci tvrde da žica nije dovoljna protiv tenkova
U ruskim vojnim analizama dovodi se u pitanje sposobnost takvih utvrđenja da zaustave veće oklopno-mehanizovane formacije.
Šlepčenko upozorava da su prepreke od bodljikave žice prvenstveno namenjene usporavanju pešadije, dok bi zaustavljanje tenkova i borbenih vozila zahtevalo složeniji sistem odbrane.
Prema procenama ruskih vojnih komentatora, napadačke snage mogle bi da pokušaju da otvore prolaze korišćenjem samohodne artiljerije, višecevnih raketnih bacača, udarnih dronova i avijacije.
Međutim, takve operacije ne bi bile jednostavne, jer bi ukrajinska vojska mogla da pokriva prepreke vatrom i bespilotnim letelicama, dok bi protivtenkovski rovovi, mine i oštećen teren dodatno otežavali kretanje oklopnih jedinica.
Upravo masovna upotreba FPV dronova poslednjih godina ozbiljno je promenila način korišćenja tenkova. Oklopna vozila mogu biti otkrivena na velikoj udaljenosti, a zatim izložena uzastopnim napadima relativno jeftinih bespilotnih letelica.
Ipak, ruski stručnjaci smatraju da je prerano govoriti o kraju velikih oklopnih prodora.
„Arena-M“ menja mogućnosti ruskih tenkova?
Jedan od glavnih argumenata ruskih vojnih analitičara jeste razvoj sistema aktivne zaštite T-09-A6-1 „Arena-M“, namenjenog zaštiti tenkova od protivtenkovskih projektila i drugih sredstava napada.
Sistem koristi radare za otkrivanje projektila koji se približavaju vozilu, nakon čega automatski aktivira zaštitnu municiju koja pokušava da uništi pretnju pre nego što pogodi tenk.
Prema tvrdnjama ruskog vojnog stručnjaka Jevgenija Damanceva, „Arena-M“ može značajno da poveća zaštitu od protivtenkovskih sredstava AT4, CS, HP i raketnog sistema kratkog dometa NLAW.
Posebno ističe mogućnost presretanja kumulativnih granata PG-7VS koje ukrajinski veliki heksakopteri, poznati kao „Baba Jaga“, izbacuju na ruska oklopna vozila.
Damancev tvrdi da sistem može da prepoznaje takve projektile čak i kada protivnički dronovi istovremeno izbacuju lažne ciljeve sa sličnim radarskim karakteristikama.
Ruski vojni izvori navode da je tokom vežbi „Centar-2026“ prikazana modernizacija radarskog sklopa sistema „Arena-M“, kojom je proširena mogućnost otkrivanja ciljeva koji poniru pod uglovima od 50 do 85 stepeni.
Time bi, prema njihovim procenama, bila povećana sposobnost zaštite tenkova od taktičkih udarnih bespilotnih letelica i FPV dronova koji napadaju odozgo.
Kombinacija aktivne zaštite, sredstava radioelektronskog ratovanja i dodatnih metalnih konstrukcija, poznatih kao „mangali“, trebalo bi da poveća otpornost oklopnih vozila tokom budućih operacija.
Za jedan ruski tenk potrebno i 20 dronova?
Pojedini ruski vojni komentatori tvrde da je za zaustavljanje jednog tenka opremljenog sistemom „Arena-M“ potrebno angažovati približno 20 FPV dronova, pri čemu ni toliki broj napada ne garantuje uništenje vozila.
U njihovim izveštajima pominju se i slučajevi u kojima su pojedini tenkovi izdržali do 40 pogodaka, zahvaljujući kombinaciji aktivnih i pasivnih sistema zaštite.
Ipak, borbena iskustva pokazuju da „Arena-M“ nije neprobojna zaštita.
Specijalizovani vojni časopis Džejns analizirao je snimke borbi iz jula 2026. godine na kojima je ruski tenk T-72B3A najverovatnije uspešno presreo ukrajinski FPV dron korišćenjem tog sistema, ali je vozilo kasnije, prema istoj analizi, verovatno uništeno u narednim napadima.
To pokazuje da aktivna zaštita može da poveća broj projektila potrebnih za uništenje oklopnog vozila, ali ne otklanja opasnost od višestrukih udara.
Rusija navodno ima 2.500 oklopnih vozila u rezervi
Posebnu pažnju izazivaju tvrdnje ruskih vojnih blogera da Moskva raspolaže značajnim rezervama oklopne tehnike koje se trenutno ne koriste u borbenim operacijama.
Prema pojedinim ruskim procenama, reč je o približno 2.500 tenkova, oklopnih transportera i borbenih vozila pešadije.
Ruski pukovnik Aslan Nahušev ranije je tvrdio da je proizvodnja novih oklopnih vozila dostigla nivo koji omogućava popunjavanje postojećih borbenih jedinica, rezervnih sastava i novih vojnih formacija.
- Nove oklopne tehnike proizvedeno je toliko da je ima dovoljno ne samo za sve jedinice koje ratuju, već i za rezervne i novoformirane sastave. Skladišta su popunjena, naročito tenkovima i borbenim vozilima pešadije – naveo je Nahušev.
On je ocenio da je ruska vojna industrija sada posebno usmerena na povećanje otpornosti oklopnih vozila na protivtenkovska sredstva, bespilotne letelice i elektronsko ometanje.
Prema njegovim tvrdnjama, Rusija je formirala stratešku rezervu koja odgovara približno 25 odsto brojnosti grupacije angažovanih snaga, uključujući pripadajuće tenkove, borbena oklopna vozila i artiljeriju.
Nahušev tvrdi da ta rezerva nije angažovana u tekućim borbenim operacijama.
Tačan broj operativno spremnih vozila nije javno potvrđen, a nezavisne procene ruskih skladišnih rezervi znatno se razlikuju od navoda vojnih blogera.
Postoji i drugi pravac prema Kijevu
Iako je područje Černobilja najpoznatiji pravac ruskog prodora prema Kijevu iz 2022. godine, Šlepčenko smatra da njegovo ponovno korišćenje ne bi nužno bilo najpovoljnije rešenje.
On upozorava da bi opsežni inženjerijski radovi i artiljerijska dejstva u području Černobiljske nuklearne elektrane nosili dodatne rizike zbog radioaktivno kontaminiranog zemljišta.
Zbog toga kao alternativu pominje prodor kroz Černigovsku oblast, koji bi, prema njegovoj oceni, istovremeno mogao da doprinese zaštiti ruskih pograničnih oblasti Brjansk i Kursk.
Ruski vojni komentator smatra i da bi za eventualnu novu ofanzivu bila potrebna znatno obimnija priprema nego 2022. godine, jer ukrajinska vojska sada raspolaže razvijenijim sistemom odbrane i velikim brojem bespilotnih letelica.
Informer.rs
