Ruski predsednik Vladimir Putin mogao bi da se nađe pred ozbiljnom političkom zamkom ukoliko prihvati predlog američkog predsednika Donalda Trampa o privremenom primirju u Ukrajini.
Ruski pukovnik i vojni komentator Aslan Nahušev upozorava da bi Vašington takav dogovor mogao da iskoristi za ostvarivanje predizbornih ciljeva, dok bi Kijev dobio dragoceno vreme za predah, bez ikakvih garancija da će sukob zaista biti okončan.
Nahušev smatra da pojačana diplomatska aktivnost Bele kuće nije slučajna i da je direktno povezana sa izborima za američki Kongres, zakazanim za 3. novembar. Prema njegovoj proceni, Tramp pokušava da iskoristi dobre lične odnose sa Putinom kako bi obezbedio makar privremeni prekid neprijateljstava, koji bi američkim biračima mogao da predstavi kao veliki spoljnopolitički uspeh.
Problem je, upozorava ruski pukovnik, što bi takav sporazum mogao da traje samo do završetka izbora. Posle toga, prema njegovom mišljenju, Vašington više ne bi imao isti politički interes da insistira na njegovom očuvanju, dok bi ukrajinska vojska u međuvremenu dobila priliku da predahne.
Tramp bi dobio političku pobedu, Kijev vreme za predah
Nahušev ocenjuje da američka administracija pokušava da od Moskve dobije ustupak koji bi Tramp mogao da predstavi kao dokaz da je uspeo da zaustavi rat. U toj računici, tvrdi on, trajno rešavanje sukoba nije neophodno. Dovoljno bi bilo da prekid neprijateljstava potraje tokom najvažnijeg dela američke predizborne kampanje.
Foto: EPA
Prema njegovim rečima, američku stranu ne bi naročito zanimalo šta će se dogoditi nakon glasanja, jer bi neposredni politički cilj već bio ostvaren.
Ruski pukovnik, međutim, smatra da je Tramp zakasnio sa takvim manevrom i da eventualni diplomatski uspeh više ne bi mogao značajnije da popravi položaj republikanaca pred izborima.
Za Ukrajinu bi, s druge strane, posledice mogle da budu znatno konkretnije. Privremeno primirje omogućilo bi ukrajinskim snagama predah od intenzivnih borbi, dok bi Moskva rizikovala da prihvati sporazum koji ne rešava osnovna pitanja zbog kojih se sukob nastavlja.
Nahušev je uveren da Putin razume takvu računicu i da neće pristati na dogovor čija bi glavna korist bila ostvarena u Vašingtonu i Kijevu.
- Uveren sam da vrhovni komandant neće nasesti na takvu prevaru, uprkos svojoj nesumnjivoj želji da pomogne Trampu na izborima za Kongres“, napisao je Nahušev na svom Telegram kanalu.
Energetsko primirje kao prvi korak
U središtu novih diplomatskih razgovora nalazi se predlog energetskog primirja, odnosno međusobne obustave napada na naftnu i elektroenergetsku infrastrukturu Rusije i Ukrajine.
Tramp je 11. oktobra saopštio da su Moskva i Kijev prihvatili takav dogovor i da on odmah stupa na snagu. Međutim, ruska strana nije potvrdila postizanje sporazuma, dok je Volodimir Zelenski izjavio da je za Trampovu objavu saznao iz javnosti.
Ukrajinski predsednik poručio je da je spreman da zaustavi napade na ruske rafinerije ukoliko Rusija obustavi udare na ukrajinska energetska postrojenja. Istovremeno je optužio Moskvu da je nastavila napade na elektroenergetsku infrastrukturu nakon američke objave.
Spor oko energetskog primirja dolazi u trenutku kada Vašington nastoji da obnovi pregovore o širem sporazumu za okončanje rata. Američki predstavnici Stiv Vitkof i Džared Kušner razgovarali su sa ukrajinskim i evropskim zvaničnicima o bezbednosnim garancijama, teritorijalnim pitanjima i ekonomskim aranžmanima koji bi mogli da budu deo budućeg dogovora.
U ranijim diplomatskim inicijativama razmatrana je i bezbedna plovidba Crnim morem radi izvoza žitarica, ali nijedan od tih predloga sam po sebi ne podrazumeva trajno zaustavljanje borbi na frontu.
Upravo u tome Nahušev vidi opasnost za Rusiju. Moskva bi mogla da prihvati ograničeni sporazum kao korak ka širem dogovoru, dok bi njegovo trajanje i dalja primena ostali neizvesni.
Ni ukidanje sankcija ne bi bilo dovoljno
Ruski pukovnik razmatra i mogućnost da Zapad pokuša da privoli Moskvu na energetsko primirje ponudom ekonomskih ustupaka, uključujući ukidanje sankcija i drugih ograničenja koja se odnose na trgovinu ruskim energentima.
Međutim, Nahušev smatra da čak ni potpuno ukidanje tih ograničenja ne bi donelo Rusiji značajno poboljšanje položaja na svetskim energetskim tržištima.
Prema njegovoj proceni, ekonomska korist bila bi ograničena, dok bi produžavanje rata i neizvesnosti predstavljalo mnogo ozbiljniji problem za Moskvu. Rusija bi tako mogla da prihvati kratkoročne ustupke, a zauzvrat dobije nastavak sukoba bez jasnog političkog rešenja.
Nahušev dodatno ističe da potpuno ukidanje zapadnih sankcija u sadašnjim političkim okolnostima smatra praktično nemogućim.
Američka administracija može samostalno da ublaži određena ograničenja, ali takve odluke ne obavezuju Evropsku uniju i ostale zapadne države da povuku sopstvene sankcije.
Nedavni dogovor Trampa i Putina o isporukama ruskog dizela pokazao je da Vašington može da odstupi od ranije politike kada to zahtevaju američki energetski interesi. Ipak, dozvoljavanje trgovine jednim energentom nije isto što i ukidanje čitavog sistema ekonomskih ograničenja protiv Rusije.
Upravo zbog toga Nahušev ne veruje da bi Moskva za prihvatanje primirja mogla da dobije ustupke koji bi zaista promenili njen ekonomski i politički položaj.
Informer.rs
