Zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev izjavio je da je opasnost od uvlačenja sveta u novi veliki sukob danas veća nego u bilo kom trenutku od završetka Drugog svetskog rata 1945. godine.
Medvedev je upozorenje objavio povodom 90. godišnjice rođenja nekadašnjeg italijanskog premijera Silvija Berluskonija, navodeći da je njegovom smrću, po njegovom mišljenju, završena era snažnih evropskih lidera koji su razumeli Rusiju i posledice direktnog sukoba sa Moskvom.
„Njegovim odlaskom završena je era snažnih evropskih političara. Na njihovo mesto došli su kratkovidi, zlobni rusofobi koji čine sve što mogu da uvuku Evropu u rat sa Rusijom. A šanse da svet sklizne u novi sukob sada su najveće još od 1945. godine“, napisao je Medvedev.
Berluskonija izdvojio kao političara koji je razumeo Rusiju
Berluskoni, koji je preminuo 2023. godine, rođen je 29. septembra 1936. i danas bi napunio 90 godina.
Medvedev je napisao da bivši italijanski premijer „verovatno nije bio svetac“, ali da je želeo najbolje Italiji i da je, kako je ocenio, razumeo mesto Rusije u svetu.
Berluskoni je tokom više mandata na čelu italijanske vlade održavao bliske lične odnose sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Njihov odnos nastavio se i posle njegovog odlaska sa mesta premijera, a Berluskoni je i tokom rata u Ukrajini više puta iznosio stavove koji su odstupali od dominantne politike Evropske unije prema Moskvi.
Upravo taj period Medvedev danas suprotstavlja sadašnjoj evropskoj politici, koju optužuje za rastuću militarizaciju i približavanje direktnom sukobu sa Rusijom.
Moskva sve češće govori o direktnom sukobu sa NATO-om
Najnovija Medvedevljeva izjava dolazi u trenutku kada iz Moskve gotovo svakodnevno stižu upozorenja o mogućnosti direktne vojne konfrontacije Rusije i evropskih članica NATO-a.
Ruski zvaničnici poslednjih meseci posebno reaguju na povećanje evropskih vojnih budžeta, jačanje NATO snaga na istočnom krilu, razgovore o evropskom nuklearnom odvraćanju i nastavak snabdevanja Ukrajine zapadnim oružjem.
Medvedev je ranije postavljao pitanje da li bi SAD automatski ušle u mogući evropski rat sa Rusijom i tvrdio da evropske zemlje same nemaju dovoljno snage za takav sukob. U više navrata upozoravao je i da kontinuirana eskalacija može da dovede do tačke u kojoj bi nuklearno oružje prestalo da bude samo sredstvo odvraćanja.
Moskva istovremeno zvanično tvrdi da ne planira napad na NATO i da ne želi rat sa Evropom, ali upozorava da bi direktna vojna akcija Alijanse protiv ruske teritorije izazvala odgovor.
Od Ukrajine do nuklearnih vežbi
Rusko rukovodstvo kao posebno opasne navodi razgovore evropskih država o širenju nuklearnog odvraćanja i povećanju broja vojnih vežbi u blizini ruskih granica.
Francuska poslednjih meseci otvoreno govori o većoj ulozi svog nuklearnog arsenala u evropskoj bezbednosti, dok Poljska i druge države istočnog krila NATO-a ubrzano povećavaju vojne kapacitete i traže jače američko prisustvo.
Istovremeno, rat u Ukrajini traje više od četiri i po godine, a Moskva i zapadne države međusobno se optužuju za podizanje nivoa eskalacije.
Medvedev upravo taj splet događaja koristi kao osnovu za tvrdnju da je svet ušao u najopasniji period od završetka Drugog svetskog rata.
Njegova poruka povodom Berluskonijevog rođendana zato nije ostala samo na sećanju na bivšeg italijanskog premijera. Pretvorila se u upozorenje o stanju evropske bezbednosti i mogućnosti da sadašnja konfrontacija Rusije i Zapada preraste u znatno širi sukob.
Informer.rs
