Mađarski Fides optužio je danas “ukrajinsku mafiju” da u Mađarskoj plaća desetine ljudi i da je svoje saradnike uspela da ubaci čak i u državne institucije, čime je ponovo otvoren eksplozivan slučaj „zlatnog konvoja“ sa 40 miliona dolara, 35 miliona evra i devet kilograma zlata.
Bivša vladajuća stranka Viktora Orbana tvrdi da su mađarske vlasti za vreme njene vlasti zaustavile ogromne količine novca koje je, prema verziji Fidesa, “ukrajinska mafija” prebacivala preko zemlje.
Ukrajinska mafija plaća desetine ljudi u Mađarskoj koji su se već infiltrirali u državne institucije. Ti ljudi, koje plaćaju Ukrajinci i koji iznose lažne optužbe, neće moći da izbegnu kasniju odgovornost“, saopštio je Fides mađarskoj agenciji MTI.
Stranka je dodala da će ljudi koji su učestvovali u ranijoj akciji dobiti priznanje “kada Fides obnovi vladavinu prava u Mađarskoj”.
40 miliona dolara, 35 miliona evra i devet kilograma zlata
U centru sukoba nalazi se operacija od 5. marta 2026, kada su pripadnici mađarskog Antiterorističkog centra TEK i carinske službe zaustavili dva blindirana ukrajinska vozila na obilaznici M0 kod Budimpešte.
U njima je pronađeno 40 miliona dolara, 35 miliona evra u gotovini i devet kilograma zlata.
Novac i zlato prevoženi su iz austrijske Rajfajzen banke prema ukrajinskoj državnoj Oščad banci. Mađarske vlasti zaplenile su pošiljku zbog sumnje na pranje novca, dok je sedam nenaoružanih ukrajinskih kurira privedeno, saslušano i narednog dana proterano iz Mađarske.
Orbanova vlada slučaj je javno predstavljala kao „ukrajinski zlatni konvoj“, a tadašnji mađarski zvaničnici otvoreno su postavljali pitanje da li je reč o novcu povezanom sa kriminalom.
Ukrajinska strana je od početka tvrdila potpuno suprotno – da je reč o regularnom međubankarskom transportu novca i zlata između Rajfajzena i Oščad banke, kakav se od početka rata obavlja kopnenim putem zbog zatvorenog ukrajinskog vazdušnog prostora.
Istraga kasnije završena: Nije bilo pranja novca
Posle promene vlasti u Mađarskoj, zaplenjeni novac i zlato vraćeni su ukrajinskoj strani.
Mađarska Nacionalna poreska i carinska uprava potom je u avgustu obustavila istragu zbog nedostatka krivičnog dela.
Prema obrazloženju odluke, utvrđeno je poreklo novca i zlata. Dokumentacija je pokazala da je reč o bankarskoj transakciji između Rajfajzen Bank Internešenela i ukrajinske Oščad banke, dok je austrijska banka dokazima potvrdila i poreklo sredstava i uplatu ukrajinske strane.
Istražitelji su zaključili da zaplenjena imovina nije poticala iz krivičnog dela i da nisu pronađene osnove ni za pranje novca niti za drugo krivično delo.
Uprkos tome, Fides danas ostaje pri tvrdnji da je tadašnja akcija predstavljala udar na „ukrajinsku mafiju“.
Bivši glavni tužilac: Ceo slučaj bio politički napravljen
Novi sukob izbio je nakon što je Pal Furht, bivši šef Centralnog istražnog tužilaštva, objavio otvoreno pismo u kojem iznosi potpuno drugačiju verziju događaja.
Furht tvrdi da su iskusni tužioci Istražnog tužilaštva Budimpešte još u maju, na osnovu tada prikupljenih dokaza, zaključili da je slučaj „zlatnog konvoja“ bio politički konstruisan.
Još ozbiljnija je njegova tvrdnja da je naredba za pokretanje akcije došla direktno od tadašnjeg premijera Viktora Orbana.
“Bilo je jasno da je 3. marta sam premijer Viktor Orban tajnim službama dao zadatak da 5. marta zadrže ukrajinske transportere novca”, napisao je Furht.
Prema njegovim navodima, mađarske tajne službe su već 4. marta konsultovale glavnog tužioca i jednog visokog funkcionera Glavnog tužilaštva.
Sledećeg dana njihov izveštaj stigao je istražnim organima za svega četiri do pet sati, iako je za takvu proceduru zakonom bio predviđen rok od tri dana.
Uz izveštaj je, prema Furhtu, stigao i nalog da se pokrene istraga.
“Još pola dana i Orbanov nalog ne bi mogao da bude izvršen”
Furht tvrdi da su u ubrzanom izdavanju naloga učestvovali glavni tužilac, njegov zamenik i još jedan rukovodilac tužilaštva.
Prema njegovoj verziji, dokumentacija je gotovo stigla prekasno jer je akcija protiv ukrajinskog konvoja već bila u toku.
“Da je rukovodstvo Glavnog tužilaštva poslalo nalog samo pola dana kasnije, ukrajinski kuriri bi bezbedno stigli kući, a premijerov nalog ne bi mogao da bude izvršen”, napisao je Furht.
On je u junu podneo ostavku na mesto šefa Centralnog istražnog tužilaštva, navodeći profesionalne nesuglasice oko vođenja ovog i drugih osetljivih predmeta.
Informer.rs
