Nemačka je tokom energetske krize izdvojila više od 50 milijardi evra za mere kojima su građani i privreda zaštićeni od naglog rasta cena energenata, objavio je “Velt”, pozivajući se na podatke nemačkog Ministarstva finansija. Posebno se postavlja pitanje šta bi se dogodilo ukoliko bi Rusija preduzela nove mere koje bi dodatno pogodile evropsko energetsko tržište.
Prema tim podacima, savezna vlada je ukupno potrošila oko 50,4 milijarde evra na 27 različitih mera pomoći i stabilizacije energetskog tržišta. U taj iznos ulaze, između ostalog, subvencije za cenu struje i gasa, kao i jednokratna pomoć potrošačima, prenosi “Velt”.
Za takozvanu kočnicu cene električne energije izdvojeno je oko 16,3 milijarde evra, dok je za ograničavanje cene gasa potrošeno oko 14,3 milijarde evra. Jednokratna pomoć za gas u decembru 2022. godine iznosila je oko 8,5 milijardi evra.
U troškove nisu uračunati gubici poreskih prihoda nastali zbog privremenog smanjenja PDV na gas.
Nemačka pre rata snažno zavisila od ruskog gasa
Pre izbijanja rata u Ukrajini, Rusija je bila ključni dobavljač prirodnog gasa za Nemačku. Oko 55 odsto nemačkog uvoza gasa dolazilo je iz Rusije, što je zemlju ostavilo posebno izloženu poremećajima u snabdevanju nakon 2022. godine.
Rusija je potom smanjila isporuke gasa Evropi, dok je Nemačka morala da pronađe alternativne izvore snabdevanja. Berlin je ubrzao izgradnju LNG infrastrukture i povećao uvoz gasa iz drugih zemalja.
Cena gasa dostizala više od 300 evra po megavat-času
Smanjenje ruskih isporuka dogodilo se u trenutku kada je evropsko tržište već bilo pod velikim pritiskom.
Cena prirodnog gasa na evropskom tržištu tokom krize dostizala je više od 300 evra po megavat-času, dok su visoke cene gasa dodatno uticale i na tržište električne energije.
Nemačka je od tada značajno promenila strukturu snabdevanja. Međutim, visoke cene energije i dalje predstavljaju važno pitanje za nemačku privredu.
“Zavisnost je imala neverovatno visoku cenu”
Ekonomistkinja Klaudija Kemfert ukazivala je na problem nemačke zavisnosti od ruskog gasa, dok je poslanik Bundestaga Robin Vagener ocenio da je ta zavisnost “imala neverovatno visoku cenu”.
Istovremeno, Nemačka danas pokušava da dodatno diversifikuje izvore energije. Prema novijim podacima, zemlja se suočava i sa novim pritiskom na tržištu gasa, dok su skladišta početkom septembra 2026. bila popunjena oko 53 odsto.
Informer.rs
