Ruske snage pokrenule su novi talas raketnih i bespilotnih napada na Ukrajinu, koristeći balističke projektile i različite vrste dronova. Prema najnovijim informacijama ukrajinskih vlasti, pogođeni su brojni objekti, uključujući stambene zgrade, saobraćajnu i energetsku infrastrukturu. Dok se procenjuje nastala šteta, raste zabrinutost zbog nastavka napada uoči zime.
U noći između 12. i 13. oktobra 2026. godine ruske snage izvele su kombinovani vazdušni napad na više ukrajinskih oblasti. Prema saopštenju ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva, korišćeno je pet balističkih raketa iz kategorije Iskander-M/S-400, devet bespilotnih ubojnih sredstava tipa Banderol/Dan-T i čak 108 napadačkih dronova.
Među bespilotnim letelicama nalazili su se dronovi tipa Šahed, Gerbera i Parodija, a ukrajinska vojska navodi da su 74 drona bila na mlazni pogon.
Prema preliminarnim podacima objavljenim 13. oktobra, ukrajinska protivvazdušna odbrana oborila je ili elektronski neutralisala 88 dronova. Ipak, pogoci su zabeleženi na 17 lokacija, dok su delovi oborenih letelica pali na još sedam mesta.
Balističke rakete pogodile Kijev: Eksplozije odjekivale glavnim gradom
Posebnu zabrinutost izazvao je napad na Kijev u večernjim satima 12. oktobra.
Prema izveštaju Kyiv Posta, ukrajinski zvaničnici prvobitno su prijavili približno šest balističkih projektila usmerenih prema različitim delovima grada.
Gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko saopštio je da su pogođeni objekti saobraćajne infrastrukture i četvorospratno skladište.
Balističke rakete predstavljaju naročito ozbiljan izazov za protivvazdušnu odbranu zbog velike brzine kojom se kreću tokom završne faze leta. Vreme koje stanovništvo ima za odlazak u skloništa može biti veoma kratko, naročito kada je reč o napadima na gradove.
Šta je Iskander-M i zašto izaziva toliku zabrinutost?
Iskander-M je ruski taktički balistički raketni sistem namenjen napadima na ciljeve na zemlji.
U pitanju je naoružanje koje je Rusija već koristila tokom rata u Ukrajini, tako da se ne radi o potpuno novoj tehnologiji.
Njegova razorna moć predstavlja ozbiljnu opasnost za objekte i ljude u području udara. Posledice zavise od mesta pogotka, karakteristika projektila i okolnih građevina.
Ukrajinski zvaničnici su u prethodnim napadima prijavljivali upotrebu i drugih raketnih sistema, uključujući projektile povezane sa sistemom S-400, kao i balističke rakete KN-23.
S-400 je prvenstveno poznat kao protivvazdušni raketni sistem, ali se pojedini projektili iz njegove porodice mogu koristiti i protiv ciljeva na zemlji.
Važno je naglasiti da ukrajinski izveštaji o napadu 13. oktobra navode zajedničku kategoriju Iskander-M/S-400, bez konačne potvrde tačnog tipa svakog ispaljenog projektila.
Pronađene neeksplodirane bojeve glave u blizini stambenih zgrada
Koliko su posledice balističkih napada ozbiljne pokazuje i slučaj iz Kijeva od 7. oktobra.
Ukrajinska policija saopštila je 9. oktobra da su njeni stručnjaci neutralisali dve neeksplodirane bojeve glave raketa Iskander-M koje su pale u blizini stambenih objekata u gradskim četvrtima Ševčenkivski i Darnicki.
Prema policijskim podacima, svaka od pronađenih bojevih glava težila je približno pola tone.
Specijalizovane ekipe uklonile su opasne ostatke radi njihovog bezbednog uništavanja.
Ovaj slučaj pokazuje da opasnost ne prestaje odmah nakon završetka napada. Neeksplodirana ubojna sredstva i ostaci projektila mogu predstavljati ozbiljan rizik za stanovništvo i spasilačke ekipe.
Veliki broj žrtava i razoreni stambeni objekti
Napadi početkom oktobra ostavili su teške posledice u više ukrajinskih gradova.
Prema izveštaju Reutersa od 7. oktobra, u tadašnjem talasu ruskih raketnih i bespilotnih napada poginule su najmanje 32 osobe, dok je više od 100 ljudi povređeno.
Posebno teško pogođen bio je grad Priluki u Černigovskoj oblasti, gde je raketni udar razorio stambeni objekat.
Ukrajinske vlasti prijavile su žrtve i u Kijevu i drugim delovima zemlje.
Rusko Ministarstvo odbrane tvrdilo je da su meta napada bili vojnoindustrijski objekti i infrastruktura povezana sa ukrajinskim vojnim aktivnostima.
Međutim, izveštaji sa terena dokumentovali su i ozbiljne posledice po civilno stanovništvo.
Napadi na energetiku: Gradovi ostaju bez struje i vode
Pored direktnih raketnih udara, veliki problem za Ukrajinu predstavljaju napadi na energetsku infrastrukturu.
Reuters je 12. oktobra izvestio da je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski optužio Rusiju za napade na najmanje šest energetskih objekata.
Među prijavljenim metama nalazili su se objekti povezani sa proizvodnjom i distribucijom energije, uključujući gasnu infrastrukturu.
U Kijevu su prethodni napadi već izazvali višesatne prekide snabdevanja električnom energijom, probleme sa vodosnabdevanjem i kanalizacionim sistemima, kao i poremećaje u radu metroa.
Oštećenja energetskih postrojenja posebno zabrinjavaju ukrajinske vlasti zbog približavanja hladnijeg perioda godine.
Bez stabilnog snabdevanja električnom energijom, veliki broj domaćinstava mogao bi da se suoči sa dodatnim problemima u grejanju, komunikacijama i svakodnevnom funkcionisanju.
Harkov ponovo na udaru
Među pogođenim gradovima nalazi se i Harkov, drugi po veličini grad u Ukrajini.
Tokom napada 12. oktobra pogođeni su stambeni i infrastrukturni objekti, a lokalne vlasti prijavile su poginule i povređene.
Prema Reutersu, u jednom od napada došlo je do urušavanja dela stambene zgrade.
Napadi su nastavljeni i tokom noći, a ukrajinski izvori 13. oktobra prijavili su najmanje tri poginule osobe u Harkovu.
Zašto je protivvazdušnoj odbrani teško da zaustavi sve projektile?
Ukrajina se u odbrani od raketnih napada oslanja na kombinaciju protivvazdušnih sistema, borbenih aviona, elektronskog ometanja i drugih odbrambenih sredstava.
Međutim, balistički projektili predstavljaju poseban izazov.
Za razliku od sporijih bespilotnih letelica, koje pojedini sistemi mogu lakše otkriti i presresti, balističke rakete zahtevaju specijalizovanu protivraketnu odbranu.
Američki sistem Patriot jedan je od ključnih sistema koje Ukrajina koristi za zaštitu od takvih pretnji.
Associated Press je početkom oktobra izvestio da je ukrajinsko rukovodstvo upozoravalo na nedostatak protivraketnih sredstava i potrebu za dodatnom zapadnom pomoći.
Uprkos određenim uspesima ukrajinske odbrane, deo projektila i dronova uspeva da stigne do ciljeva.
Tramp najavio energetsko primirje, ali napadi nisu prestali
Najnoviji talas napada dogodio se u trenutku novih diplomatskih tenzija.
Američki predsednik Donald Tramp objavio je da su Rusija i Ukrajina postigle dogovor o obustavljanju međusobnih napada na energetsku infrastrukturu.
Međutim, ukrajinska strana saopštila je da nema potvrđenog dogovora sa jasno utvrđenim uslovima.
Zelenski je nakon novih napada optužio Moskvu da ne pokazuje spremnost da poštuje predloženo energetsko primirje.
Kremlj je potvrdio da se razgovara o mogućim aranžmanima, ali nije potvrdio da je sporazum stupio na snagu.
Evropski zvaničnici takođe su izrazili sumnju u mogućnost brzog dogovora.
Evropska unija pojačava pritisak na Rusiju
Dok se nastavljaju napadi, Evropska unija najavila je dodatne sankcione mere protiv Rusije.
Prema Reutersu, evropski ministri 12. oktobra usvojili su veliki paket novih sankcionih oznaka usmerenih, između ostalog, na ruski vojnoindustrijski kompleks.
Posebna pažnja posvećena je kompanijama i pojedincima povezanim sa proizvodnim lancima balističkih projektila.
Evropski zvaničnici smatraju da ekonomski i politički pritisak treba da doprinese stvaranju uslova za ozbiljne mirovne pregovore.
Da li je Rusija upotrebila novo, do sada neviđeno oružje?
Iako pojedini dramatični naslovi na društvenim mrežama sugerišu upotrebu potpuno novog i nepoznatog naoružanja, trenutno dostupni izveštaji ne potvrđuju takvu tvrdnju.
Sistemi Iskander-M i S-400 poznati su odranije, a njihova upotreba u ratu u Ukrajini već je dokumentovana.
Takođe, nema pouzdane potvrde da je u napadima od 12. do 13. oktobra korišćena starija sovjetska balistička raketa Točka-U.
Najnoviji događaji ukazuju pre svega na nastavak intenzivnih kombinovanih napada raketama i bespilotnim letelicama.
Strah od novih napada raste
Poslednji događaji pokazuju koliko je rat u Ukrajini i dalje opasan, uprkos diplomatskim pokušajima da se postigne makar delimično primirje.
Balistički projektili, napadački dronovi i udari na energetsku infrastrukturu nastavljaju da ugrožavaju stanovništvo i otežavaju svakodnevni život u brojnim gradovima.
Dok ukrajinske službe procenjuju štetu i obnavljaju oštećene objekte, međunarodna zajednica pokušava da pronađe način da zaustavi dalje razaranje.
Najveća neizvesnost sada je da li će diplomatski pritisak dovesti do smirivanja sukoba ili će se novi talasi raketnih napada nastaviti i tokom predstojećih zimskih meseci.
