Evropska unija planira da do kraja godine potpuno prekine uvoz ruskog tečnog prirodnog gasa (LNG), ali umesto obećane energetske nezavisnosti dobija novu zavisnost – od Sjedinjenih Američkih Država.
Američki dobavljači već obezbeđuju oko dve trećine evropskog uvoza LNG-a, a njihov udeo bi do 2028. godine mogao da dostigne čak 80 odsto. Vašington bi već ove godine mogao da pretekne Norvešku i postane najveći snabdevač Evrope gasom, upozorava Institut za energetsku ekonomiju i finansijsku analizu.
Evropske energetske i odbrambene kompanije zbog toga strahuju da je Brisel jednu stratešku zavisnost samo zamenio drugom i predao SAD snažno sredstvo pritiska na evropsku privredu, energetiku i spoljnu politiku.
Od Moskve do Vašingtona
Njujork tajms piše da će zabrana uvoza ruskog LNG-a po dugoročnim ugovorima početi da važi 1. januara 2027. godine. Uvoz po kratkoročnim ugovorima već je obustavljen, dok bi preostale isporuke ruskog gasa gasovodima trebalo da budu zaustavljene do jeseni 2027.
Evropa je gubitak ruskog gasa nadoknadila naglim povećanjem kupovine američkog goriva. Uvoz LNG-a iz SAD više je nego utrostručen između 2021. i 2025. godine, a američki gas sada čini gotovo 30 odsto ukupnog evropskog uvoza tog energenta.
Problem nije samo količina, već i cena. Prema podacima Instituta za energetsku ekonomiju i finansijsku analizu, američki LNG u proseku je najskuplji za evropske kupce.
Vodeća evropska analitičarka tog instituta Ana Marija Jaler-Makarevič ocenila je da je prelazak sa ruskog gasa iz gasovoda na LNG trebalo da donese sigurnost i raznovrsnije snabdevanje, ali da je rezultat potpuno drugačiji.
- Prekidi izazvani ratom na Bliskom istoku i preveliko oslanjanje na američki LNG pokazuju da je evropski plan pao na oba ispita – navela je ona.
Američki gas postaje politička poluga
Zabrinutost je dodatno porasla zbog sve težih odnosa Vašingtona i evropskih prestonica. Predsednik SAD Donald Tramp već je pretio novim carinama, sukobio se sa evropskim liderima oko Grenlanda, a ozbiljne razlike pojavile su se i zbog rata sa Iranom.
U takvim okolnostima, mogućnost da SAD kontrolišu četiri petine evropskog uvoza LNG-a više nije samo trgovinsko pitanje. Vašington bi preko gasa mogao da dobije snažnu polugu za pritisak na odluke Evropske unije.
Nekadašnji zamenik vrhovnog komandanta savezničkih snaga Severnoatlantskog saveza (NATO) u Evropi Ričard Širef upozorio je da bi prepuštanje snabdevanja jednom partneru bilo ozbiljna strateška greška.
- Stvarati zavisnost od SAD, uz dužno poštovanje, u ovakvom trenutku nije razumno – rekao je Širef.
Evropske kompanije posebno brine mogućnost da politički sukob sa Vašingtonom jednog dana utiče na cenu, količinu ili uslove isporuke. LNG može da bude preusmeren prema kupcu koji ponudi više, zbog čega se evropska industrija dodatno izlaže promenama na svetskom tržištu.
Ruski uvoz raste pred zabranu
Dok priprema konačni prekid kupovine ruskog gasa, Evropska unija ga trenutno uvozi u rekordnim količinama. Rusija je i dalje drugi najveći dobavljač LNG-a za evropsko tržište.
U prvom tromesečju 2026. godine evropski uvoz ruskog LNG-a porastao je za 16 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Najveće količine stigle su u Francusku, Španiju i Belgiju.
Države Evropske unije su tokom 2025. za ruski LNG platile 6,7 milijardi evra, a za gas dopremljen gasovodima još 5,9 milijardi. Kupovina se ubrzala uoči potpunog stupanja zabrane na snagu, dok Brisel istovremeno pokušava da obezbedi dovoljne količine iz SAD.
Evropa je tako krenula da raskida energetsku vezu sa Rusijom, ali se približava položaju u kojem će ogromna većina njenog LNG-a dolaziti iz jedne zemlje. Razlika je samo u tome što se nova zavisnost sada nalazi sa druge strane Atlantika.
Informer.rs
