Ukrajinske Snage bespilotnih sistema (SBS) pogodile su 172 broda koje Kijev svrstava u rusku „flotu u senci“ tokom samo 13 dana udara u Azovskom i Crnom moru, saopštio je komandant tih snaga Robert Brovdi, poznat pod nadimkom „Mađar“.
Prema njegovim podacima, od početka operacije 6. jula u Azovskom moru pogođeno je 118 plovila, dok su u Crnom moru napadnuta još 54 broda.
Brovdi je objavio i kartu sa mestima poslednjih udara. Tokom noći pogođeno je još 13 plovila, čime je ukupan broj povećan sa 159, koliko je Kijev prijavio dan ranije, na 172. Ukrajinska strana nije saopštila da su svi pogođeni brodovi potopljeni ili potpuno uništeni.
Posle Azovskog mora, glavni udari prebačeni na Crno more
Ukrajinska operacija najpre je bila usmerena na Azovsko more i brodove koji preko Kerčkog moreuza prevoze gorivo, naftu i drugi teret prema Krimu i ruskim lukama.
Do 14. jula ukrajinske snage tvrdile su da su u Azovskom moru pogodile 116 plovila. Među metama su bili tankeri, teretni brodovi, trajekti, tegljači i druga plovila koja Kijev povezuje sa ruskom vojnom i energetskom logistikom.
Napadi su potom prošireni na Crno more. Samo 17. jula Brovdi je prijavio pogotke na 12 plovila – devet teretnih brodova, jedan naftni tanker, jedan tanker za prevoz gasa i jedan tegljač. Tada je ukupna brojka dostigla 159 brodova, od kojih je 117 bilo u Azovskom, a 42 u Crnom moru.
Najnoviji udari promenili su taj odnos: Brovdi sada tvrdi da je u Azovskom moru pogođeno 118, a u Crnom 54 plovila.
Cilj je blokada ruske pomorske logistike
Brovdi navodi da je cilj operacije da se izazove potpuna paraliza transporta nafte, goriva i drugog tereta koji se prevozi zaobilazeći međunarodne sankcije.
Prema ukrajinskoj verziji, dronovi ne pokušavaju prvenstveno da probiju trupove i potope brodove, već da oštete pogon, navigaciju, komunikacione sisteme i drugu opremu, pretvarajući plovila u nepokretne objekte koji više ne mogu normalno da obavljaju prevoz.
Intenzitet napada već je pogodio pomorski saobraćaj. Izvori Rojtersa naveli su da je plovidba Azovskim morem ograničena i da komercijalni brodovi nisu mogli normalno da prolaze kroz Kerčki moreuz i Azovsko-donski kanal. Tim pravcem prolazi i značajan deo ruskog izvoza žita.
Rusija je najavila da bi deo tereta mogla da preusmeri prema dubokovodnim lukama u Crnom moru i lukama na Baltiku, ali se i ti pravci nalaze pod sve većim pritiskom ukrajinskih bespilotnih letelica.
Moskva: Napadi na civilne brodove su terorizam
Ruske vlasti odbacuju ukrajinsku tvrdnju da se napadaju isključivo brodovi uključeni u vojnu logistiku.
Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov optužio je Kijev za terorizam i napade na civilnu plovidbu. Izvori iz pomorske industrije naveli su da su među pogođenim plovilima bili i brodovi za prevoz žita, od kojih su se neki zapalili.
Ukrajinski vojni izvori tvrde suprotno – da se gađaju samo vojni ciljevi i objekti koji doprinose ruskim borbenim sposobnostima, dok optužbe o napadima na civilne terete vide kao pokušaj Moskve da opravda udare na ukrajinske luke.
Ni broj od 172 pogođena broda ni razmere oštećenja svakog pojedinačnog plovila za sada nisu u potpunosti nezavisno potvrđeni. Međutim, činjenica da je plovidba Azovskim morem ozbiljno poremećena pokazuje da ukrajinska kampanja više nije niz pojedinačnih napada, već velika operacija usmerena na ruske pomorske puteve između Azovskog mora, Krima i Crnog mora.
Informer.rs
