Kina je počela tiho da širi veze unutar ruskog državnog aparata i političko-poslovne elite, pripremajući teren za period posle predsednika Rusije Vladimira Putina, piše Volstrit džornal.
Peking više ne zasniva odnos sa Moskvom samo na ličnom savezništvu predsednika Kine Si Đinpinga i Putina, već ulaže u ljude i institucije koje bi mogle da određuju budućnost Rusije nakon promene vlasti.
Volstrit džornal navodi da kineska strategija ima dugoročan cilj: da uticaj Pekinga u Rusiji opstane bez obzira na to ko će jednog dana naslediti Putina. Kina zato, prema izvorima lista, uspostavlja kontakte sa ruskim zvaničnicima i predstavnicima elite izvan najužeg predsednikovog kruga.
Peking gradi mrežu za vreme posle Putina
Volstrit džornal ocenjuje da Kina više ne posmatra Putina kao jedinu tačku oslonca u Rusiji. Njeni predstavnici nastoje da prodube odnose sa državnim službenicima, privrednicima i političkim strukturama koje bi mogle da zadrže uticaj i nakon njegovog odlaska.
Analitičari na koje se list poziva smatraju da je sukob sa Zapadom toliko duboko ugrađen u ruske institucije da bi sadašnji spoljnopolitički pravac mogao da nadživi i samog Putina. To Pekingu omogućava da računa na nastavak bliske saradnje sa Moskvom čak i posle promene na vrhu države.
Moskva navodno krije slučajeve kineske špijunaže
U Rusiji se, prema pisanju američkog lista, sve češće otkrivaju pokušaji kineskih službi da prikupe informacije i regrutuju državne zvaničnike srednjeg ranga.
Moskva, međutim, navodno izbegava da te slučajeve objavljuje ili da zbog njih ulazi u otvoren spor sa Pekingom, jer strahuje da bi time ugrozila odnos sa najvažnijim ekonomskim i političkim partnerom. Ovu tvrdnju list zasniva na navodima osobe bliske ruskim bezbednosnim strukturama.
Putin od uzora postao slabiji partner
Volstrit džornal opisuje snažnu promenu u odnosu dvojice predsednika: Si Đinping je nekada Putina posmatrao kao politički uzor, dok je Rusija posle godina rata, sankcija i prekida veza sa Zapadom postala mnogo zavisnija od Kine.
Moskvi su sada potrebni kinesko tržište, industrijska roba, finansijski kanali i diplomatska zaštita, dok Peking može da bira uslove saradnje. List zato tvrdi da je rusko-kinesko partnerstvo sve manje ravnopravno, iako obe strane u javnosti i dalje govore o strateškom savezništvu.
Kina pritisla Rusiju oko gasovoda
Najjasniji primer kineske prednosti jeste višegodišnji spor oko gasovoda „Snaga Sibira 2“, koji je Moskvi potreban da bi deo gasa nekada namenjenog Evropi preusmerila ka Kini.
Putin je pred posetu Pekingu u maju očekivao veliki dogovor, ali su kineski zvaničnici, prema izvorima Volstrit džornala, poručili direktoru „Gasproma“ Alekseju Mileru da će prihvatiti projekat samo ako Rusija prodaje gas po niskoj, subvencionisanoj ceni koja važi na ruskom domaćem tržištu. Među 42 sporazuma potpisana tokom Putinove posete nije se našao dogovor o tom gasovodu.
Moskva popustila i u Centralnoj Aziji
Kineski uticaj širi se i na prostor koji Rusija tradicionalno smatra svojom interesnom zonom. Prema pisanju lista, Moskva je posle više od deset godina protivljenja pristala da kineski juan postane glavna valuta planirane Razvojne banke Šangajske organizacije za saradnju, namenjene finansiranju projekata u Centralnoj Aziji.
Rusija je ranije odbijala takav model iz straha od prevelikog kineskog uticaja, ali ju je finansijska izolacija naterala da promeni stav. Zauzvrat traži garancije da poslovanje banke neće biti blokirano zapadnim sankcijama.
Peking povlači granicu prema Severnoj Koreji
U odnosima postoje i ozbiljna neslaganja. Kina je sve opreznija zbog jačanja vojne saradnje Rusije i Severne Koreje i želi da izbegne sliku formalnog bloka Pekinga, Moskve i Pjongjanga.
Prema izvorima lista, Peking je ranije odbio Putinovu privatnu ideju o trilateralnom samitu Rusije, Kine i Severne Koreje. Kina je takođe tražila da Putin ne putuje direktno iz Pekinga u Pjongjang, pa je ruski predsednik između dve posete uključio Vijetnam kako bi napravio političku distancu.
Partnerstvo ostaje, ali Kina sprema sledeću eru
Ni Volstrit džornal ne tvrdi da Peking planira rušenje Putina ili neposrednu promenu vlasti u Rusiji. Suština izveštaja je drugačija: Kina ne želi da njena pozicija zavisi od jednog čoveka i zato već sada gradi veze sa strukturama koje bi mogle da upravljaju zemljom posle njega.
Dok se Moskva javno poziva na prijateljstvo „bez granica“, Peking postavlja dugoročne temelje sopstvenog uticaja — uz jeftine ruske energente, širenje juana, ulazak u tradicionalnu rusku zonu interesa i kontakte sa budućim nosiocima vlasti. Rusija je Kini potrebna, ali je Kina Rusiji trenutno potrebna mnogo više.
Informer.rs
