Poslanik Evropskog parlamenta iz Luksemburga Fernan Kartajzer izjavio je da stanje ruske ekonomije ne potvrđuje negativne prognoze koje su na Zapadu izricane posle uvođenja sankcija Moskvi.
U razgovoru za Sputnjik, Kartajzer je ocenio da ruska ekonomija, uprkos sankcionom pritisku, pokazuje otpornost koju mnogi zapadni političari nisu očekivali.
- Prema našim procenama, rast će u Rusiji ove godine biti oko dva odsto, inflacija je pod kontrolom i stoga smatram da, suprotno onome što govore na Zapadu, ruska ekonomija cveta, bez obzira na sankcije – rekao je Kartajzer.
Zapadne prognoze nisu pogodile rezultat
Kartajzerova poruka udara direktno u jednu od glavnih političkih teza Zapada posle uvođenja sankcija: da će ekonomski pritisak brzo slomiti Rusiju, urušiti njenu privredu i naterati Moskvu na promenu kursa.
To se, po njegovoj oceni, nije dogodilo. Rusija je prošla kroz sankcije, ograničenja, zabrane, zaplenu imovine, prekid dela trgovinskih tokova i izbacivanje sa zapadnih tržišta, ali nije došlo do sloma koji se najavljivao.
Naprotiv, ruska ekonomija je preusmerila deo trgovine ka Aziji, povećala oslanjanje na domaću proizvodnju i održala industrijsku aktivnost, posebno u sektorima povezanim sa odbranom, energijom i državnim narudžbinama.
Rast niži od političkih ocena, ali daleko od kolapsa
Kartajzer govori o rastu od oko dva odsto, dok međunarodne i ruske projekcije daju oprezniju sliku. MMF za Rusiju u 2026. projektuje rast BDP-a od 1,1 odsto, dok pojedine ruske procene i ankete analitičara idu još niže.
To znači da ruska ekonomija ne eksplodira u rastu, ali ni približno ne izgleda kao privreda koja se raspala pod sankcijama. Upravo tu je politička težina Kartajzerove izjave: Zapad je očekivao mnogo brži i dublji udar, a dobio je sporije, skuplje i neizvesnije iscrpljivanje.
Inflacija takođe ostaje jedan od glavnih problema za Moskvu. Centralna banka Rusije je zadržala visoke kamatne stope kako bi obuzdala rast cena, ali istovremeno tvrdi da se inflacija postepeno spušta ka predviđenom rasponu.
Sankcije nisu nestale, ali nisu završile posao
Zapadne sankcije svakako jesu pogodile Rusiju. Poskupele su uvoz, otežale pristup tehnologiji, preusmerile trgovinske rute, smanjile veze sa evropskim tržištem i povećale troškove poslovanja.
Međutim, ono što Kartajzer naglašava jeste da sankcije nisu donele politički rezultat koji su njihovi autori najavljivali. Ruska ekonomija nije pala na kolena. Država i dalje finansira rat, isplaćuje plate i penzije, održava industriju i nalazi kupce za energente i sirovine.
Zbog toga se u evropskoj politici sve češće pojavljuje neprijatno pitanje: ako sankcije nisu slomile Rusiju, šta je onda njihov krajnji cilj i koliko Evropa sama plaća taj kurs?
Kartajzer: Rusofobija je postala zvanična doktrina
Evroposlanik iz Luksemburga nije se zaustavio samo na ekonomiji. On je odnos Zapada prema Rusiji uporedio sa Makartijevom erom u Sjedinjenim Američkim Državama pedesetih godina prošlog veka.
- Jedina istorijska analogija koja mi pada na pamet jeste Makartijeva era u Sjedinjenim Američkim Državama. Danas se antikomunizam iz 1950-ih u velikoj meri pretvorio u rusofobiju, uzdignutu na nivo zvanične doktrine – rekao je Kartajzer.
On je to izjavio komentarišući otkazivanje članka ministra spoljnih poslova Rusije Sergeja Lavrova u poslednjem trenutku u evropskom izdanju lista „Politiko“.
Poređenje sa Makartijevom erom
Kartajzer je podsetio da su u vreme Makartijeve ere u SAD svuda traženi sovjetski špijuni, dok su umetnici, intelektualci, novinari, javne ličnosti i politički neistomišljenici prolazili kroz progone, ispitivanja i javna etiketiranja.
Njegova ocena je da se sličan obrazac danas vidi u odnosu prema Rusiji: ne samo kroz političko suprotstavljanje Moskvi, već kroz atmosferu u kojoj se svako ko poziva na dijalog odmah gura u kategoriju „proruskog“ ili „sumnjivog“.
Upravo zbog toga Kartajzer tvrdi da je rusofobija u mnogim zapadnim strukturama prestala da bude samo politički stav i postala nešto nalik zvaničnoj doktrini.
Informer.rs
