Novi kineski sistem omogućava poletanje vojnih letelica bez upotrebe standardnih pista.
Kina je prikazala sistem koji na prvi pogled deluje kao tehnička egzotika, ali u sebi nosi mnogo ozbiljniju poruku: ratno vazduhoplovstvo više ne mora da počinje na aerodromu. Tri kamiona sa osam točkova poravnaju se jedan iza drugog, mehanički se povežu u jednu celinu i za nekoliko trenutaka postaju mobilna lansirna platforma. Zatim elektromagnetni katapult ubrzava fiksnokrilni dron do brzine poletanja i izbacuje ga u vazduh.
Snimak je objavila škola mašinstva Pekinškog tehnološkog instituta, a prikazani sistem uklapa se u širi kineski pravac: mobilnost, rasipanje sredstava, kontejnerizacija i smanjenje zavisnosti od velikih, poznatih i ranjivih baza.
To nije samo novi način lansiranja drona. To je pokušaj da se sama ideja piste razbije na module koji mogu da se prevoze drumom, železnicom ili brodom, a zatim sastave tamo gde protivnik ne očekuje vazdušnu pretnju.
Više o vojnim strategijama Kine pročitajte ovde.
Pista napravljena od tri kamiona
Sistem je montiran na standardne kamione sa osam točkova, koji nose segmente veličine kontejnera. Tokom demonstracije, tri vozila se postavljaju u liniju i povezuju u kontinuiranu lansirnu šinu. Po njoj se kreće elektromagnetni nosač koji ubrzava dron sa propelerom, bez raketnog bustera, bez parnog katapulta i bez klasične piste.
Prednost je očigledna. Klasični fiksnokrilni dron traži prostor za poletanje, katapult, rampu ili pistu. Sve to protivnik može da otkrije, prati i gađa. Kineski koncept pokušava da lansirnu infrastrukturu učini pokretnom i kratkotrajnijem ciljem: dođe, sastavi se, lansira, rastavi se i nestane.
Kineski vojni analitičar Fu Ćianšao ocenio je da nekoliko kamiona može da napravi mobilni elektromagnetni katapult sposoban za lansiranje skoro sa bilo kog mesta, čak i bez oslanjanja na standardni put. To je možda najvažnija rečenica cele priče, jer pokazuje za šta je sistem zamišljen: ne za lepu demonstraciju na pisti, već za rat u kome su aerodromi prvi na udaru.
Prema navodima iz kineskih izvora, katapult nije usamljen projekat, već deo šire porodice kontejnerizovanih vojnih sistema. Isti format mogao bi da nosi raketne lansere, radare, opremu za elektronsko ratovanje, komandne centre ili logističke pakete.
To je logika koja menja problem za protivnika. Više ne traži samo aerodrom, hangar, bazu ili raketni položaj. Mora da razlikuje civilni kontejner, kamion, transportnu kolonu, privremenu platformu i stvarni vojni sistem. U zemlji kao što je Kina, sa ogromnom drumskom, železničkom, lučkom i industrijskom infrastrukturom, takva maska ima posebnu težinu.
Kontejner više nije samo kutija za robu. U savremenom ratu može da bude radar, lanser, komandno mesto, ometač, skladište municije ili mobilna pista za dronove. Upravo zato ovaj koncept ne treba gledati samo kroz jedan poleteli dron, već kroz celu mrežu rasutih, pokretnih i teško prepoznatljivih sistema.
Elektromagnetni katapult silazi sa nosača
Kina već koristi elektromagnetnu tehnologiju lansiranja na velikim pomorskim platformama. Nosač aviona Fudžijan dobio je elektromagnetne katapulte, a amfibijski jurišni brod tipa 076 Sičuan, koji se često opisuje kao budući nosač dronova, takođe je vezan za isti tehnološki pravac.
Elektromagnetni katapult ima nekoliko prednosti nad grubljim metodama lansiranja. Ubrzanje je ravnomernije, opterećenje konstrukcije drona manje, a sistem se može prilagođavati letelicama različite mase. Za dronove sa fiksnim krilima to je posebno važno, jer im omogućava poletanje bez velikog prostora, uz manji rizik od oštećenja i bez dodatnog raketnog potiska.
Kopnena verzija ne mora biti ista po snazi kao brodski katapult za lovce, ali princip je isti: električna energija pretvara se u kontrolisano ubrzanje letelice. Pitanje je koliko brzo se sistem može pripremiti, koliko energije traži, koliko lansiranja može da izvede pre servisa i koliko je otporan na loše vreme, prašinu, udare i elektronsko izviđanje.
Informer.rs
