Nemačka, Francuska, Holandija, Belgija i Luksemburg predložili su da buduće nove članice Evropske unije u pojedinim slučajevima privremeno nemaju puno pravo glasa, posebno tamo gde se odluke donose jednoglasno.
Prema dokumentu u koji su mediji imali uvid, pet zemalja traži da EU otvori ozbiljnu raspravu o novim zaštitnim merama u procesu proširenja. Suština predloga je jasna: Brisel želi da primi nove članice, ali ne želi da sutra dobije nove vlade koje bi mogle da blokiraju spoljnu politiku, budžet, proširenje ili odluke koje zahtevaju saglasnost svih članica, prenosi Rojters.
U dokumentu se navodi da bi privremena, prelazna ograničenja prava glasa mogla da se primene na nove države članice u delovima evropskog zakonodavstva gde je potrebna jednoglasnost. To se posebno odnosi na odluke o proširenju, spoljnoj politici i budžetu Evropske unije.
Strah od nove Mađarske u EU
Predlog pet zemalja dolazi u trenutku kada se u Briselu sve otvorenije govori o tome kako bi izgledala proširena Evropska unija sa novim članicama sa Zapadnog Balkana, Ukrajinom, Moldavijom i drugim kandidatima.
Iza svega stoji strah da bi EU, posle novog proširenja, mogla da postane još sporija i ranjivija na blokade. Iskustvo sa Mađarskom, koja je poslednjih godina često koristila pravo veta u pitanjima spoljne politike, sankcija, pomoći Ukrajini i odnosa prema Rusiji, očigledno je ostavilo dubok trag u evropskim prestonicama.
Zato se sada razmatra model po kojem bi buduće članice formalno ušle u EU, ali bi u najosetljivijim oblastima neko vreme imale ograničenu mogućnost da blokiraju odluke cele Unije.
Novi nadzor nad vladavinom prava
Pored ograničenja prava glasa, dokument predviđa i strože mehanizme za praćenje vladavine prava. Pet zemalja predlaže novi sistem nadzora i zaštitnu klauzulu koja bi omogućila EU da reaguje ako nova članica ozbiljno nazaduje u oblastima demokratije, slobode medija i nezavisnosti institucija.
To bi značilo da Brisel ne bi čekao godinama da se problem pretvori u otvorenu političku krizu, već bi u sam ugovor o pristupanju ugradio mehanizam za brzu reakciju.
Takav model bi buduće članice držao pod jačom kontrolom i posle ulaska u EU. Drugim rečima, članstvo više ne bi značilo da je proces završen i da Brisel nema čime da pritisne novu vladu ako krene da ruši demokratske standarde.
Ukrajina i Moldavija u centru rasprave
Predlog stiže baš u trenutku kada Ukrajina i Moldavija pokušavaju da ubrzaju svoj evropski put. Kipar, koji predsedava EU po principu rotacije, već je počeo pripreme za formalno otvaranje pregovora o prvoj grupi pregovaračkih poglavlja sa Kijevom i Kišinjevom.
Ta poglavlja obuhvataju vladavinu prava, demokratske standarde i rad institucija, što pokazuje da će upravo ta pitanja biti prvi veliki test za Ukrajinu i Moldaviju.
Za Kijev je evropski put jedno od glavnih političkih obećanja od početka rata, ali najnoviji predlog pet članica pokazuje da u Briselu ne postoji spremnost da se proces vodi bez dodatnih osigurača.
