Nemačka industrija sve više premešta proizvodnju u inostranstvo zbog previsokih cena energije, upozorio je poslanik Bundestaga iz Alternative za Nemačku Štefen Kotre.
Kotre je za RIA Novosti ocenio da se Nemačka nalazi na „silaznoj putanji razvoja” i da energetski intenzivne grane više ne mogu da izdrže troškove proizvodnje u zemlji.
- Nemačka je na silaznoj putanji razvoja. Energija je preskupa u zemlji, što dovodi do toga da energetski intenzivne industrije premeštaju proizvodnju u inostranstvo – rekao je Kotre.
Njegova izjava pogađa u samo srce nemačkog problema. Zemlja koja je decenijama živela od jake industrije, jeftinog gasa, izvoza i tehnološke prednosti sada se suočava sa sve skupljom proizvodnjom i gubitkom konkurentnosti.
Skupa energija udara u najvažnije grane
Najveći pritisak trpe fabrike kojima su struja i gas osnovni uslov opstanka: hemijska industrija, metalurgija, automobilski lanac, proizvodnja stakla, đubriva, papira i čelika.
To su grane koje ne mogu lako da nadoknade skupu energiju višom cenom proizvoda, jer se takmiče sa kompanijama iz zemalja gde su troškovi niži. Kada struja i gas postanu preskupi, računica je brutalna: proizvodnja se smanjuje, investicije se odlažu, a deo kapaciteta seli se tamo gde je jeftinije.
Kotre upozorava da Nemačka više nije mesto u koje kapital automatski dolazi zato što je ulaganje sigurno i isplativo. Naprotiv, prema njegovim rečima, zemlja već nekoliko godina zaredom beleži odliv kapitala.
Veštačka inteligencija traži energiju koju Nemačka nema
Kotre je posebno ukazao na problem veštačke inteligencije. Po njegovim rečima, Nemačka ne može u potpunosti da razvije sopstvenu AI industriju jer taj sektor traži ogromne količine energije po pristupačnim cenama.
Data centri, čipovi, serverska infrastruktura i sistemi za obradu velikih količina podataka troše mnogo struje. Ako energija nije jeftina i stabilna, tehnološki razvoj postaje skuplji, sporiji i manje privlačan za investitore.
- To znači da se Nemačka lišava budućih mogućnosti. A rezultati su već vidljivi. Koliko se sećam, svedoci smo odliva kapitala četvrtu ili petu godinu zaredom – upozorio je Kotre.
Drugim rečima, problem više nije samo u tradicionalnim fabrikama. Ako Nemačka ne može da obezbedi jeftinu energiju za novu industriju, rizikuje da zaostane i u sektorima koji će određivati globalnu ekonomiju u narednim decenijama.
Nekada magnet za kapital, sada zemlja iz koje se odlazi
Kotre je ocenio da je sadašnja situacija vanredna u poređenju sa prethodnim decenijama. Nemačka je dugo važila za zemlju u kojoj se kapital sliva zbog stabilnosti, jake infrastrukture, kvalifikovane radne snage i sigurnog industrijskog okruženja.
Taj model se sada lomi. Visoke cene energije, skupa zelena tranzicija, birokratija, slabiji izvoz i konkurencija iz Azije stvaraju pritisak koji nemačka privreda sve teže podnosi.
U takvim uslovima, kompanije više ne gledaju samo gde je tržište, već gde mogu da proizvode jeftinije. Ako je računica bolja u SAD, Aziji ili drugim delovima Evrope, proizvodnja se premešta, a Nemačka gubi ono na čemu je gradila svoju ekonomsku snagu.
Berlin pokušava da spase industriju subvencijama
Nemačka vlada već pokušava da ublaži udar kroz mere pomoći i planove za subvencionisanu cenu struje za industriju. Takvi potezi pokazuju da je problem postao prevelik da bi se rešio sam od sebe.
Međutim, subvencije ne rešavaju suštinsko pitanje: kako da Nemačka dugoročno obezbedi dovoljno jeftine i stabilne energije za industriju koja se takmiči na svetskom tržištu.
Ako se taj problem ne reši, subvencije mogu samo privremeno da odlože odluke kompanija o selidbi proizvodnje. Za firme koje troše ogromne količine energije, svaka godina neizvesnosti znači manju spremnost da ulažu u nove pogone u Nemačkoj.
Opasnost od deindustrijalizacije
Upozorenje Štefena Kotreа uklapa se u širu raspravu o deindustrijalizaciji Nemačke. Posle gubitka jeftinog ruskog gasa, nemačka privreda ušla je u period mnogo skuplje energije i slabijeg rasta.
Industrijska proizvodnja u energetski intenzivnim granama ostaje pod pritiskom, a sve više kompanija razmatra smanjenje kapaciteta ili selidbu dela proizvodnje van zemlje.
Za Nemačku, to nije samo ekonomsko pitanje. To je pitanje celog modela na kojem je počivala njena politička i privredna moć u Evropi.
Ako fabrike odlaze, odlaze i radna mesta, investicije, znanje, dobavljači i budući razvoj. A kada jednom industrijski lanac počne da se seli, teško ga je vratiti.
Nemačka gubi prednost koju je decenijama imala
Nemačka je decenijama bila evropska industrijska mašina. Njena prednost bila je u spoju jeftine energije, jakih fabrika, izvoza, discipline i stabilnog poslovnog okruženja.
Danas se ta prednost topi. Energija je skupa, kapital oprezan, a konkurenti agresivniji. Kotre zato upozorava da Nemačka sama sebi zatvara vrata budućnosti ako ne vrati industriji uslove za rad.
Njegova poruka je jasna: zemlja koja ne može da obezbedi jeftinu energiju ne može da zadrži ni staru industriju, ni novu ekonomiju zasnovanu na veštačkoj inteligenciji.
Nemačka se zato nalazi pred izborom koji će odrediti njenu budućnost: ili će vratiti industriji konkurentne uslove, ili će sve veći deo proizvodnje, kapitala i tehnološkog razvoja nastaviti da odlazi tamo gde je poslovanje jeftinije.
Informer.rs
