Evropske zemlje su u prvim mesecima 2026. godine povećale kupovinu ruskog tečnog prirodnog gasa, uprkos stalnim porukama iz Brisela o smanjenju energetske zavisnosti od Moskve.
Tako se jaz između zvanične politike i stvarnog ponašanja evropskog tržišta sve jasnije vidi kroz konkretne brojke i milijarde evra koje i dalje odlaze za ruski energent.
Upravo taj raskorak između političkih poruka i realnih poteza postao je centralna tema analize mađarskog lista Vilaggazdašag, koji ukazuje da Evropa ne samo da nije prekinula kupovinu ruskog gasa, već je uvoz dodatno ubrzala.
U prvom kvartalu 2026. godine isporuke iz ruskog projekta Jamal LNG porasle su za 17 odsto i dostigle pet miliona tona za samo tri meseca. Prema procenama, države Evropske unije su za te količine platile čak 2,88 milijardi evra.
To znači da novac iz Evrope i dalje ide direktno u ruski budžet, i to u trenutku kada evropski zvaničnici nastavljaju da govore o potrebi potpunog udaljavanja od ruskih energenata.
Mađarski analitičari zato otvoreno ukazuju na paradoks koji više nije moguće sakriti. Dok Brisel javno insistira na energetskoj nezavisnosti, praksa pokazuje da evropska privreda i dalje u velikoj meri računa na ruski gas, samo u drugačijem obliku i preko novih tokova snabdevanja.
Bliski istok promenio energetske tokove
Nagli rast kupovine ruskog LNG-a nije došao slučajno, već u trenutku velikih poremećaja na svetskom energetskom tržištu. Kriza na Bliskom istoku dodatno je pojačala pritisak na evropske kupce, posebno nakon problema sa prolazom kroz Ormuski moreuz, jedan od najvažnijih pravaca za globalni transport energenata.
Najveći udar pretrpeo je Katar, čiji izvoz tečnog gasa zavisi upravo od tog prolaza. Kako su isporuke usporene, evropsko tržište ostalo je bez jednog od ključnih izvora snabdevanja, a to je otvorilo prostor da Rusija brzo poveća prisustvo.
U takvoj situaciji projekat Jamal LNG dobio je još veći značaj. Prema procenama, zemlje Evropske unije sada kupuju čak 97 odsto ukupnog izvoza gasa iz tog postrojenja. Taj podatak jasno pokazuje da ruski gas nije nestao sa evropskog tržišta, već da je promenio rutu i oblik isporuke.
Drugim rečima, Evropa i dalje troši ruski energent, iako politički pokušava da ostavi utisak da se od njega udaljava.
Cene rastu, a planovi Brisela deluju sve teže ostvarivo
Istovremeno sa rastom uvoza, došlo je i do novog udara na cene gasa u Evropi. U martu je prosečna cena dostigla 52,87 evra po megavat-satu, dok je tokom januara i februara bila oko 35 evra. Taj skok pokazuje koliko je evropsko tržište i dalje ranjivo na svaki poremećaj u globalnom lancu snabdevanja.
U takvim okolnostima, plan Evropske unije da potpuno prekine uvoz ruskog LNG-a od januara 2027. godine deluje sve komplikovanije. Brisel formalno ostaje pri tom cilju, ali tržište i kupci očigledno šalju drugačiju poruku.
Suština problema ostaje ista: Evropa javno govori o raskidu sa ruskom energijom, ali u praksi i dalje plaća milijarde za ruski gas. Zbog toga pitanje energetske zavisnosti više nije samo politička tema, već i ozbiljan test za kredibilitet evropske politike.
Ako se kriza na Bliskom istoku dodatno produbi, a globalni tokovi snabdevanja ostanu pod pritiskom, evropski pokušaj da brzo preseče veze sa ruskim LNG-om mogao bi da se pokaže mnogo težim nego što se sada zvanično priznaje.
Informer.rs
