Šeta medo sa svojim medvedićima kroz šumu, i ugleda zeku naslonio se na drvo i puši travu. Pridje medo zeki i kaže:
- Nemoj bre zeko, nemoj zbog dece. Ako te još jednom vidim…biće krvi.
- Dobro, neću više, i ugasi cigaru.
Sutradan medo opet sa svojim medvedićima šeta, tek ugleda zeku, naslonio se na drvo i drma viski. Pridje medo zeki i kaže: - Nemoj bre zeko, nemoj zbog dece. Još jednom to uradiš…gotovo je.
- Dobro medo, razumem, neću više, reče zeko i baci flašu.
Sutradan eto ti mede opet, šeta šumom sa medvedićima, i ugleda zeku naslonjenog na drvo, čita knjigu i zagleda medu, kako će da reaguje. Pridje medo zeki, i reče: - Opomenuh ja tebe zeko, nemoj više krasti kupus, od dece mi iz usta vadiš, ti ne slušas, i ubi ga na licu mesta.
Imao seljak krmaču spremnu za parenje. Pošto nije imao krmka, dogovori se sa drugim seljakom, koji je imao krmka, i koji je stanovao na vrhu brda, da dovede svoju krmaču. Stavio je seljak krmaču u kolica i gurao, gurao sat vremena do vrha brda. Kada su obavili parenje, vlasnik krmka kaže vlasniku krmače:
- Ako krmača sutra bude pila vodu, primilo se, a ako bude pasla travu, dodji opet.
Sutradan seljak pogleda kroz prozor i vidi da krmača pase travu. Stavi je opet u kolica i opet gura, gura, jedva stigne, pusti je da se pari, i opet isto pravilo: - Ako pije vodu primilo se, ako pase travu treba opet doći.
Treći dan sve isto. Četvrti dan kaže seljak ženi: - Vidi bogati ženo je li krmača pije vodu ili pase travu?
Na koje žena odgovara: - A bogami, tvoja krmača sjedi u kolicima i čeka.
