Sada u Vašingtonu ostaje negativan stav prema članstvu Ukrajine u Alijansi, pogotovo zbog potrebe za učešćem američke vojske u odbrani bilo koje članice NATO koja je bila napadnuta.
Politiko ističe da je Kijev uvek nastojao da dobije ove bezbednosne garancije. Uz sve ovo, SAD su zabrinute zbog mogućnosti rata sa Rusijom.
Ukrajina će, zbog sopstvenih problema, morati dugo da čeka da uđe u NATO, piše Njujork tajms.
Pozivajući se na svoje eksperte, oni upozoravaju da se članstvo Ukrajine u Severnoatlantskoj alijansi trenutno u najboljem slučaju čini nedostižnim.
- Proces može da potraje najmanje nekoliko meseci, pa čak i nekoliko godina – smatraju autori članka.
Istovremeno, Njujork tajms napominje da bi ulazak Ukrajine u NATO mogao da pojača konfrontaciju sa Rusijom. Zauzvrat, Vašington strahuje da će protivljenje Ruske Federacije na kraju dovesti do nuklearnog sukoba.
Referendumi o ulasku DNR, LNR, Hersonske i Zaporoške oblasti u sastav Rusije održani su od 23. do 27. septembra. Na osnovu 100 odsto obrađenog materijala u DNR je za ujedinjenje s Rusijom glasalo 99,23 odsto građana, u LNR 98,42 odsto, u Hersonskoj oblasti 87,05 odsto, a u Zaporoškoj oblasti 93,11 odsto.
U Kremlju je održana ceremonija potpisivanja ukaza o stupanju novih teritorija u sastav Ruske Federacije.
Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski je izjavio juče da njegova zemlja podnosi zahtev za “ubrzano” pridruživanje NATO-u.
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rezervisan je po pitanju članstva Ukrajine u NATO-u.
On je na konferenciji za medije 30. septembra u Briselu rekao da je to eventualna odluka koja zahteva konsenzus svih 30 NATO saveznika.
Predsednik SRS Vojislav Šešelj kazao je za naš portal da ne veruje da će se sada NATO usuditi da primi Ukrajinu u svoje članstvo.
Ako NATO slučajno primi Ukrajinu u svoje članstvo, to bi značilo da NATO direktno ulazi u oružani sukob sa Rusijom, a tu se NATO neće dobro provesti. To bi bila opasnost za ceo svet, ali bi evropske NATO zemlje najviše stradale. Rusija treba da nastavi sa svojom specijalnom operacijom, da oslobodi druge ruske teritorije, da ruskom narodu na tim teritorijama omogući pravo na samoopredeljenje, uključujući pravo na otcepljenje – rekao je Vojislav Šešelj.
