Ovakva, do daljnjeg konačna odluka, došla je nakon višesatnog sastanka šefova država i vlada Evropske Unije
Francuska je ostala dosledna ideji svog predsednika Emanuela Makrona da Evropska unija treba prvo da se reformiše, pa da se proširuje, a direktne posledice toga na svojoj koži osetile su Severna Makedonija i Albanija, koje nisu dobile datum početka pregovora.
Ovakva, do daljnjeg konačna odluka, došla je nakon višesatnog sastanka šefova država i vlada Evropske Unije(EU), koji nisu uspeli da se dogovore i daju “zeleno svetlo” obema državama, a kao glavni “krivac” za to jasno i glasno se navodi Francuska.
Sa druge strane, da je to njen i stav šefa države Makrona nije nikakva nepoznanica, s obzirom na to da on nije nikada krio šta je njegova ideja kada je reč o Uniji. Od 2017. godine, od kada je postao šef francuske države, on je zastupao tezu da je proširenje nemoguće bez prethodnih unutrašnjih reformi EU.
To je govorio i u svojoj zemlji, u EU, ali i balkanskim zemljama, pa i Srbiji koju je pre izvesnog vremena posetio. Da će to biti francuska pozicija svojevremeno je nagovestila i francuska ministarka za evropske poslove Emili Loazo koja je tokom posete Beogradu jasno rekla da “sadašnje stanje EU ne omogućava proširenje članstva”. Iako to ovdašnjoj javnosti nije prijalo da čuje, i možda nisu shvatili da je stvar rešena, na primeru Makedonije i Albanije ispostaviće se da jeste.
Međutim, kako će ta reforma Unije izgledati, šta će podrazumevati i kada će početi, za sada je nepoznanica, kao što je nepoznanica i kakve bi posledice takva odluka mogla da ima i po samu EU , ali i zemlje Zapadnog Balkana koje na to članstvo u godinama koje slede računaju. Ono što je izvesno, gotovo sigurno će ih usporiti na i onako sporom evropskom putu.
foto: Printscreen
Šta Francuska hoće?
Za sada se zna da zvanični Pariz zastupa stav da bi trebalo usvojiti novu metodologiju u pregovaračkom procesu jer je trenutni okvir predugačak i komplikovan. Zato bi trebalo promeniti pristup jer onako kako se trenutno radi, ne podudara se sa realnom situacijom u zemljama koje pregovaraju.
Iako zagovara nov način pregovora, Francuska nije precizirala šta bi oni trebalo da obuhvate i kako bi trebalo da izgledaju. Ono što se za sada zna jeste da bi ta metotodologija mogla da bude predstavljenja na proleće naredne godine. Kako i za otvaranje pregovora, i za novu metodologuju neophodna je saglasnost svih država članica EU.
U isto vreme, ovakav razvoj događaja doneo je nove dileme, poput one da li će sve ovo uticati i na koji način na Srbiju i Crnu Goru koje su već u pregovorima sa EU. Takođe, dovode se u pitanje i uslovi pod kojima zemlje pristupaju, jer se s pravom pitaju da li će biti nekih novih, drugih ili drugačijih.
Bez obzira na sve poznate i nepoznate činioce u ovom procesu, Makron je ostao neumoljiv, i uspeo preko svoje vlade da se izbori za to da se ne donese odluka koja bi bila dobar signal za Severnu Makedoniju i Albaniju.
Šteta po EU
To je mnoge navelo da se zapitaju da li je Francuska, zapravo oštetila evrospke interese. Upravo to je rekao Roland Frojdenstin, politički direktor Vilfrajd Martens Centra za evropske studije, inače zvaničnog tink-tenka grupacije Evropskih narodnih partija (EPP), koji je naveo da je stav Makronove vlade izolovao zemlju, dodajući nekoliko “nedavnih nedostataka francuske evropske politike“.
- To takođe šteti regionalnim interesima EU – rekao je on za Euractiv.com.
Kako dodaje, francuski veto u isto vreme ističe i dilemu karakterističnu i za druge zemlje: “Sa jedne strane, postoji široki umor od proširenja među stanovništvom, posebno u zapadnoj Evropi, takođe i zbog problema vladavine prava u Poljskoj i Mađarskoj”.
Reagovao je i hrvatski premijer Andrej Plenković, koji je naveo da francuski zahtev o novoj metodologiji nije pravedan jer se ne mogu menjati pravila utakmice tokom igre.
Iako je većina zemalja članica bila za to da pregovori počnu, zbog procedure u EU, prema kojoj o nekoj odluci moraju da se saglase sve zemlje članice, blokada je postala realnost.
Ljutnju zbog svega ovoga nisu krile ni pojedine zemlje niti evropski zvaničnici koji uopšte nisu blagonaklono gledali na celu priču, jer smatraju da je otvaranje pregovora sa ove dve zemlje u isto vreme i snažna poruka za ceo region, naročito imajući u vidu da je Severna Makedonija ispunila sve što je od nje traženo.
Blokada zbog revolta?
Spekulisalo se da je sve ovo što se dešavalo ovih dana posledica, između ostalog, toga što je francuski predsednik Makron izrevoltiran bezuspešnim konsultacijama o raspodeli vodećih funkcija unutar EU, tačnije zbog toga što poslanici Evropskog parlamenta nisu podržali izbor Silvi Gular za evropsku komesarku koju je upravo on kandidovao.
To je shvaćeno kao “šamar” i to upravo iz Nemačke i kancelarke Angele Merkel, od koje već neko vreme pokušava da preuzme palicu najmoćnijeg evropskog lidera.
Francuskoj su se u protivljenju otvaranja pregovora priključile Danska i Holandija.
(Espreso.rs/Blic.rs)
