Pacijenti starije životne dobi su najugroženiji i pod najvećim rizikom da razviju tešku kliničku sliku infekcije
Klinički farmakolog Medicinskog fakulteta u Beogradu, dr Janko Samardžić odgovarao je na sva pitanja relevantna za novonastalu situaciju u Srbiji i oboljevanjem od korona virusa. On je za portal Srbija Danas objasnio i kojim lekovima treba spuštati temperaturu i da li postoji lek za korona virus.Prvo i logično pitanje za farmakologa – da li ima leka za infekciju virusom korone?
Specifična terapija za infekciju Covid-19 još uvek ne postoji. Činjenica je da se širom sveta više stotina lekova i supstanci ispituje u kliničkim ispitivanjima. Iskustva kolega iz Italije potvrđuju da izvesnu efikasnost protiv korona virusa pokazuju lekovi za HIV (lopinavir/ritonavir) u kombinaciji sa hlorokinom (lek koji se koristi kod malarije). U drugoj liniji se koristi remdesivir (lek koji je korišćen protiv ebole) i pouzdani rezultati njegove efikasnosti i bezbednosti očekuju se do kraja aprila u Kini.
Svi ispitivani lekovi se koriste kod najtežih slučajeva u bolničkim uslovima, s obzirom da je neophodan medicinski nadzor kod pacijenata na terapiji. Među potencijalnim lekovima, ispituju se još interferon alfa, triazavirin, kao i tocilizumab (lek za terapiju reumatoidnog artritisa), ali za sada nemamo dovoljno relevantnih podataka koji bi potvrdili njihovu efikasnost i bezbednost u terapiji protiv virusa korone.
Kod većine pacijenata primenjuje se simptomatska terapija za povišenu temperaturu i bolove. Ukoliko dođe do pojave komplikacija i bakterijske superinfekcije primenjuju se antibiotici i druga potporna terapija. Svakako je najvažnije očuvati respiratornu funkciju i disanje pacijenta.
Kojim lekovima spuštati temperaturu kod obolelih od korona virusa?
Paracetamol je prvi lek izbora za povišenu temperaturu, bolove i druge simptome tokom virusnih infekcija. Jače lekove, poput ibuprofena i drugih analgetika, treba koristiti ukoliko se paracetamolom ne može postići odgovarajući terapijski odgovor, odnosno ublažavanje navedenih simptoma.
Da li postoji razlika između ibuprofena i brufena? Da li ibuprofen pogoršava infekciju korona virusom?
Brufen je zaštićeno ime za lek ibuprofen, tako da se tu radi o jednom istom leku. Prema dostupnim naučnim podacima, ne može se govoriti o povezanosti ibuprofena sa pogoršanjem stanja tokom infekcije korona virusom. Naime, ibuprofen je samo jedan od preparata iz grupe nesteroidnih antiinflamatornih lekova (NSAIL). U ovu grupu lekova, pored ibuprofena, spadaju flurbiprofen, diklofenak, naproksen i drugi, koji se uobičajeno koriste kao analgetici (lekovi protiv bolova) i antireumatici (lekovi protiv reumatskih bolesti). Za sada nema odgovarajućih kliničkih studija i dokaza da bilo koji lek iz ove grupe, ukoliko se pravilno koristi, pogoršava stanje tokom infekcije Covid-19. Ipak, treba biti oprezan i pratiti dalji razvoj situacije.
Da li vitamini i minerali mogu da pomognu da ne dobijemo korona virus? Da li moraju da budu u obliku lekova i supplemenata ili postoje neki koji mogu da se koriste iz voća?
Poznato je da pojedini vitamini poput vitamina C i minerali poput cinka povoljno utiču na imunitet i odbranu od virusnih infekcija. Preporučuje se pre svega njihov unos putem raznovrsne ishrane, kao što je sveže voće (pomorandža, limun, kivi, koštunjavo voće), zeleno povrće, riba, jaja, a kod smanjenog unosa hranom, savetuju se suplementi. Ipak, još uvek ne možemo sa sigurnošću reći u kojoj meri oni pomažu kod infekcije Covid-19.
Da li antibakterijski gelovi za ruke pomažu u sprečavanju dobijanja korone s obzirom da je to virusno oboljenje?
Da, antibakterijski gelovi su vrsta antiseptika koji sadrže 60-70 posto alkohola i sprečavaju rast i razvoj mikroorganizama, uključujući viruse. Oni su dobra rezerva ako u blizini nemamo sapun i vodu.
Negde sam pročitala da tečni sapun ne pomaže kao običan sapun. Da li je to mit ili istina?
Smatra se da nije toliko bitna vrsta sapuna već način na koji ga koristite. Pravilno pranje ruku predstavlja glavnu liniju odbrane u borbi protiv virusa. To podrazumeva često i temeljno pranje ruku u trajanju od najmanje 20 sekundi.
Koje su osobe najugroženije? Da li su osobe sa astmom, bronhitisom i drugim plućnim bolestima u većoj opasnosti od korona virusa?
Pacijenti starije životne dobi su najugroženiji i pod najvećim rizikom da razviju tešku kliničku sliku infekcije. Takođe, komplikacije se mogu češće očekivati kod pacijenata sa plućnim bolestima koji već imaju narušenu respiratornu funkciju. Važno je da se osobe sa astmom, bronhitisom i drugim hroničnim oboljenjima pridržavaju propisane, redovne terapije i striktno poštuju preventivne mere.
Espreso.rs
