Evropa se suočava sa velikim bezbednosnim problemom nakon što je tokom samo nekoliko dana više desetina putničkih aviona dobilo dojave o podmetnutim bombama, zbog čega su vojske više država, uključujući Srbiju, Mađarsku i Hrvatsku, morale da podižu borbene avione.
Putničke letelice su preusmeravane na druge aerodrome, pojedini letovi su odlagani, a policijske i antiterorističke jedinice pregledale su avione i prtljag putnika. Iako se dosadašnje dojave nisu pokazale kao stvarne pretnje, evropske bezbednosne službe istražuju ko stoji iza serije incidenata.
Novi talas dojava zabeležen je u petak, 6. novembra, svega dan nakon što su pretnje bombama pogodile najmanje 25 letova širom Evrope, prema izveštajima međunarodnih medija.
Prema podacima evropske organizacije za kontrolu vazdušnog saobraćaja Eurokontrol, tokom četvrtka zvanično je evidentirano 14 ugroženih letova, dok je evropski komesar za saobraćaj Apostolos Cicikostas potvrdio još 11 dojava u petak i sedam u utorak.
Razlike u brojevima proizlaze iz načina evidentiranja dojava i poremećaja u saobraćaju, ali je jasno da su incidenti zahvatili veliki broj evropskih država, od Skandinavije do Balkana.
Posebno zabrinjava činjenica da su pretnje stizale gotovo istovremeno, što je izazvalo sumnje da bi moglo da bude reči o organizovanoj kampanji ometanja evropskog vazdušnog saobraćaja.
Vojska Srbije podigla lovce, detonacije uznemirile građane Šumadije
Jedan od najozbiljnijih incidenata dogodio se u petak ujutru iznad Srbije, kada su dva borbena aviona Vojske Srbije poletela kako bi presrela putničku letelicu kompanije Viz er, na letu iz Brisela za Sofiju.
Prema saopštenju Ministarstva odbrane Srbije, snažni zvuci nalik eksplozijama koji su se oko 10.30 časova čuli u Šumadiji bili su posledica probijanja zvučnog zida tokom hitnog angažovanja lovačke avijacije.
Vojni avioni poleteli su nakon što je Kontrola letenja Srbije i Crne Gore dobila obaveštenje da bi se u putničkom avionu mogla nalaziti eksplozivna naprava.
„Snage lovačke avijacije Vojske Srbije angažovane su po prijemu obaveštenja Kontrole letenja Srbije i Crne Gore, a u najvišem stepenu pripravnosti bio je i deo jedinica za protivvazduhoplovna dejstva, kao i snage za traganje i spasavanje“, saopštilo je Ministarstvo odbrane.
Nakon što su presreli putnički avion, srpski piloti izvršili su njegovu vizuelnu identifikaciju i pratili ga sve do granice sa Bugarskom.
Po završetku zadatka vojni avioni vratili su se na matični aerodrom u Batajnici.
„Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije izražavaju žaljenje zbog uznemiravanja građana, ali ukazuju da je u ovakvim situacijama neophodno da avioni što pre izvrše presretanje“, navodi se u saopštenju.
Mađarska istog dana tri puta presretala putničke avione
Gotovo istovremeno sa incidentom u Srbiji, mađarsko ratno vazduhoplovstvo dobilo je više uzastopnih upozorenja zbog navodnih bombi u putničkim avionima.
Mađarski ministar odbrane Romulus Rusin-Sendi potvrdio je da su borbeni avioni gripen tokom prepodneva pratili tri putničke letelice.
Prvo upozorenje stiglo je u 9.48 časova, a odnosilo se na erbas A321 koji je leteo iz Brisela za Sofiju.
Mađarski lovci započeli su pratnju putničkog aviona iznad područja Kapošvara, a kada je letelica napustila mađarski vazdušni prostor i nastavila ka Srbiji, NATO je naložio vojnim avionima da ostanu u patroli blizu srpske granice.
Novo upozorenje usledilo je u 10.33 časova, kada su dojave o bombama primljene za još dva aviona, oba na letovima iz Praga.
Jedan je leteo prema Kipru, a drugi prema Bukureštu.
Oba aviona napustila su mađarski vazdušni prostor oko 10.45 časova, nakon čega je NATO naredio nastavak patroliranja u blizini mađarsko-rumunske granice.
Mađarski ministar odbrane naglasio je da su vojni piloti tokom sva tri incidenta bili spremni da odmah reaguju ukoliko bi se pojavila stvarna opasnost.
Hrvatski rafal presreo finski avion, NATO izdao naređenje
Dan ranije, u četvrtak, 5. novembra, hrvatsko ratno vazduhoplovstvo podiglo je borbeni avion rafal kako bi presrelo erbas A320 finske kompanije Finer, na letu iz Helsinkija prema Rimu.
Prema zvaničnom saopštenju hrvatskog Ministarstva odbrane, putnički avion ušao je u hrvatski vazdušni prostor u 8.34 časova, između Čakovca i Varaždina.
Sedam minuta kasnije, u 8.41, hrvatski rafal presreo ga je između Jastrebarskog i Karlovca.
Razlog za intervenciju bila je prijava da se u putničkom avionu možda nalazi eksplozivna naprava.
Borbeni avion pratio je putničku letelicu kroz hrvatski vazdušni prostor, sve do granice sa Italijom, gde su nadzor preuzele italijanske vazduhoplovne snage.
Finski avion napustio je hrvatski vazdušni prostor u 8.54 časova.
Akcija je izvedena po naređenju NATO Centra za kombinovane vazdušne operacije u Torehonu, u Španiji, koji koordinira zaštitu vazdušnog prostora država članica.
Hrvatsko Ministarstvo odbrane navelo je da je ovo drugo uspešno presretanje putničkog aviona tokom godine. Prethodno je rafal presreo i malteški boing, koji je takođe bio označen kao potencijalna bezbednosna pretnja.
Nove dojave u Kopenhagenu, policija ponovo na aerodromu
U Danskoj se situacija dodatno zakomplikovala u petak, kada je policija saopštila da istražuje nove pretnje upućene civilnom vazdušnom saobraćaju na aerodromu u Kopenhagenu.
Policijske ekipe raspoređene su na aerodromu drugi dan zaredom, nakon što su prethodne dojave izazvale pojačane bezbednosne mere.
„Danas smo ponovo prisutni na aerodromu u Kopenhagenu zbog pretnji upućenih vazdušnom saobraćaju. Trenutno istražujemo incident i vidljivo smo prisutni na aerodromu“, saopštila je danska policija.
Policija je naglasila da, prema prvim procenama, nije bilo opasnosti za putnike niti druge osobe koje su se nalazile na aerodromu.
Dan ranije, zbog sličnih dojava, pregledana su dva aviona, uz angažovanje policijskih i specijalizovanih službi.
U oba slučaja utvrđeno je da nema eksplozivnih naprava.
Devet letova pod pretnjom u Pragu, avion preusmeren u Veneciju
Češka policija u petak je primila dojave o bombama u avionima koji su poletali sa aerodroma „Vaclav Havel“ u Pragu ili su bili na putu ka češkoj prestonici.
Prema podacima uprave aerodroma, pretnje su se odnosile na devet letova, uključujući avionske linije prema Italiji, Rumuniji, Kipru, Velikoj Britaniji i Holandiji.
Posebno ozbiljan incident dogodio se na letu kompanije Viz er iz Praga za Rim, koji je zbog dojave o eksplozivnoj napravi preusmeren na aerodrom u Veneciji.
Po sletanju, putnici su evakuisani, a italijanske bezbednosne službe započele su detaljan pregled aviona.
Aerodrom u Veneciji privremeno je obustavio saobraćaj tokom sprovođenja bezbednosnih procedura, nakon čega je rad nastavljen.
Policija je saopštila da preliminarni pregledi nisu pokazali prisustvo eksplozivne naprave.
Dojava o bombi primljena je i za avion rumunske kompanije Tarom, na letu iz Praga prema Bukureštu, ali je letelica bezbedno stigla na odredište.
Češka policija potvrdila je da su sve neophodne bezbednosne mere sprovedene bez većih poremećaja u radu praškog aerodroma.
Pretnja i na letu Rajanera, policija reagovala u Lisabonu
Portugalska policija istog dana intervenisala je zbog dojave o bombi u avionu Rajanera na liniji između Lisabona i Rima.
Nakon prijave potencijalne opasnosti, sprovedene su dodatne bezbednosne provere aviona, putnika i prtljaga na lisabonskom aerodromu.
Policija je saopštila da je obaveštenje o mogućoj eksplozivnoj napravi primljeno telefonom.
I u ovom slučaju bezbednosni pregled nije potvrdio postojanje bombe.
U Francuskoj su istog dana prijavljene još četiri pretnje protiv aviona koji su leteli iznad francuske teritorije.
Iz kabineta francuskog premijera Sebastijena Lekornija saopšteno je da su sve četiri letelice bezbedno sletele na pariski aerodrom Orli, gde su ih pregledale specijalizovane ekipe za uklanjanje eksplozivnih naprava.
U Bugarskoj su takođe angažovani vojni avioni mig-29 radi pratnje dva putnička aviona koja su iz Londona i Brisela stizala u Sofiju.
Po sletanju su oba aviona pregledana, a bugarske vlasti potvrdile su da nije pronađen nijedan sumnjiv predmet.
NATO angažovan, evropske bezbednosne službe istražuju pretnje
Serija incidenata dovela je do pojačane koordinacije između vazduhoplovnih snaga, kontrola letenja, policijskih službi i aerodromskih operatera.
U Hrvatskoj je presretanje izvedeno u okviru NATO integrisanog sistema protivvazdušne i protivraketne odbrane, poznatog kao NATINAMDS.
Hrvatska agencija za civilno vazduhoplovstvo objasnila je da se u slučajevima dojave o eksplozivnoj napravi postupa u skladu sa nacionalnim i evropskim propisima, kao i unapred utvrđenim procedurama za vanredne situacije.
U zavisnosti od okolnosti, u postupanje se uključuju kontrola letenja, operateri aerodroma, avio-kompanije, policija i druge nadležne bezbednosne službe.
Agencija je naglasila da ima regulatornu i nadzornu ulogu, ali da nije nadležna za donošenje odluke o podizanju borbenih aviona.
Za tu vrstu intervencije nadležni su vojni organi, u skladu sa pravilima zaštite nacionalnog i savezničkog vazdušnog prostora.
Od 1. januara 2026. hrvatsko ratno vazduhoplovstvo samostalno sprovodi nadzor i zaštitu nacionalnog vazdušnog prostora borbenim avionima rafal.
Pretnje stigle i televizijama, policija evakuisala zgradu javnog servisa
Dok su policijske službe istraživale dojave na aerodromima, u petak su pretnje počele da stižu i evropskim medijskim kućama.
Irski javni servis RTE evakuisao je svoju centralu u Dablinu nakon što je elektronskom poštom primljena pretnja bombom.
Zaposleni su napustili zgradu, a redovni program privremeno je zamenjen ranije snimljenim emisijama.
Policija je sa službenim psima pregledala prostorije i kasnije dozvolila zaposlenima da se vrate, pošto nije pronađena nikakva opasnost.
Slične poruke dobile su i bugarska televizija Nova i britanski Skaj njuz.
Prema pisanju Rojtersa, pojedine preteće poruke potpisane su imenom „Mihail Andropov“, dok je njihov sadržaj predstavljao upozorenje Zapadu i najavljivao napade na saobraćajnu infrastrukturu širom Evrope.
Međutim, identitet pošiljaoca nije utvrđen, niti je potvrđeno da ista osoba ili grupa stoji iza dojava upućenih avio-kompanijama.
Evropski zvaničnici sumnjaju na organizovanu kampanju
Učestalost incidenata otvorila je ozbiljna pitanja o tome da li se radi o koordinisanoj akciji čiji je cilj izazivanje poremećaja u saobraćaju, finansijskih gubitaka i straha među stanovništvom.
Španski ministar spoljnih poslova Hose Manuel Albares ocenio je da Evropa možda postaje meta hibridne agresije i psihološkog ratovanja.
Pojedini evropski zvaničnici izneli su sumnje da bi iza pretnji mogli da stoje akteri povezani sa Rusijom, ali do sada nisu objavljeni dokazi koji bi potvrdili takvu povezanost.
Moskva odbacuje optužbe o umešanosti u hibridne operacije protiv evropskih država.
Italijanska premijerka Đorđa Meloni upozorila je da se još ne može utvrditi da li su poslednji incidenti međusobno povezani.
- Danas nismo u mogućnosti da kažemo da li su svi ovi događaji povezani. Ali oni nam svakako govore isto: civilna infrastruktura je pod napadom – izjavila je Meloni.
Evropska komesarka za tehnološka pitanja Hena Virkunen takođe je upozorila na učestale pokušaje ometanja kritične infrastrukture, sajber napade i druge bezbednosne incidente koji pogađaju evropske države.
Informer.rs
