Nemačka bi mogla da bude sledeća velika žrtva geopolitičkog sukoba koji je počeo u Ukrajini, dok Bliskom istoku preti rat koji bi mogao da preraste u svetski, upozoravao je nekadašnji lider Liberalno-demokratske partije Rusije Vladimir Žirinovski.
Političar koji je još u decembru 2021. godine najavio veliki sukob u Ukrajini ostavio je niz prognoza o budućnosti Evrope, Izraela i Moldavije, tvrdeći da će događaji na ukrajinskom frontu biti samo početak mnogo šireg preuređenja sveta.
Žirinovski, koji je preminuo u aprilu 2022. godine, tokom poslednjih godina života često je govorio o mogućim posledicama sukoba Rusije i Zapada. Njegova predviđanja ponovo su privukla pažnju nakon što se pokazalo da je još 22. decembra 2021. najavio da naredna godina neće biti mirna, pominjući čak i početak velikih događaja u februaru.
Tada je izjavio da će se nešto dogoditi 22. februara u četiri sata ujutru. Ruska specijalna vojna operacija počela je dva dana kasnije, 24. februara 2022. godine.
Međutim, Žirinovski nije verovao da će se međunarodna kriza završiti u Ukrajini. Naprotiv, smatrao je da će se njene posledice proširiti na evropsku privredu, Bliski istok i druge delove nekadašnjeg Sovjetskog Saveza.
„Nemačka će propasti druga, Amerikanci će je opljačkati“
Među njegovim najupečatljivijim prognozama bila je ona o budućnosti Nemačke, najveće evropske ekonomije.
Žirinovski je smatrao da nemačka privreda svoju snagu u velikoj meri duguje pristupu spoljnim izvorima energije i sirovina, zbog čega bi prekid ekonomskih veza sa Rusijom mogao ozbiljno da ugrozi njen industrijski položaj.
U izveštajima o njegovim ranijim nastupima posebno se izdvaja izjava koja mu se pripisuje:
- Nemačka će propasti druga. Ona nema sopstvene resurse, a Amerikanci će je jednostavno pregaziti i opljačkati.
Prema tom viđenju, Nemačka bi posle Ukrajine pretrpela najteže ekonomske posledice novog sukoba velikih sila. Žirinovski je smatrao da Vašington neće nastojati da očuva nemačku ekonomsku snagu, već da će promenu međunarodnih okolnosti iskoristiti za ostvarivanje sopstvenih interesa.
Posebno je izdvajao zavisnost nemačke industrije od energenata, tvrdeći da bi gubitak povoljnog snabdevanja iz Rusije mogao da oslabi proizvodnju i ugrozi konkurentnost nemačkih preduzeća.
U takvom scenariju posledice ne bi bile ograničene na Berlin. Kao najveća privreda Evropske unije, Nemačka je važna za industriju i trgovinu čitavog kontinenta, pa bi njeno dugotrajno slabljenje pogodilo i ostale članice.
„Svi će zaboraviti Ukrajinu“: Najavio strašan rat na Bliskom istoku
Žirinovski je još 2019. godine izneo i predviđanje koje se odnosilo na Bliski istok, ocenjujući da bi sukob u tom regionu mogao da zaseni sve događaje u Ukrajini.
Tokom gostovanja u emisiji „Veče sa Vladimirom Solovjovom“ upozorio je na mogućnost velikog rata u kojem bi centralno mesto zauzeli Iran i Izrael.
- Do 2024. godine na Bliskom istoku dogodiće se takve stvari da će svi zaboraviti šta je Ukrajina. Jer Iran nije ni Severna Koreja, ni Vijetnam, ni Kosovo. Ovde će se dogoditi najstrašnije stvari. Reč je o Trećem svetskom ratu – govorio je Žirinovski.
Ova izjava ponovo je dospela u javnost nakon eskalacije sukoba između Irana i Izraela u aprilu 2024. godine, kada je Teheran izveo veliki napad dronovima i raketama na izraelsku teritoriju.
Za razliku od prognoze o Nemačkoj, koja se odnosila prvenstveno na ekonomske posledice sukoba sa Rusijom, bliskoistočni scenario podrazumevao je neposrednu vojnu konfrontaciju.
Žirinovski je smatrao da bi eventualni rat Izraela sa širim islamskim svetom mogao ozbiljno da ugrozi bezbednost te države, a u pojedinim nastupima govorio je i o mogućnosti ugrožavanja samog njenog opstanka.
U njegovoj proceni Iran je zauzimao posebno mesto, jer bi eventualno širenje rata na tu zemlju, zbog njenog vojnog i regionalnog značaja, moglo da izazove posledice daleko izvan Bliskog istoka.
Moldavija kao „druga Ukrajina“: Opasnost od sukoba oko Pridnjestrovlja
Treći pravac njegovih upozorenja odnosio se na Moldaviju, naročito na pitanje Pridnjestrovlja, teritorije koja je početkom devedesetih izašla iz kontrole vlasti u Kišinjevu.
Žirinovski je smatrao da bi ovaj nerešeni teritorijalni spor mogao da postane povod za novu vojnu konfrontaciju i uvlačenje Rusije u još jedan sukob na prostoru nekadašnjeg Sovjetskog Saveza.
Još u novembru 2020. godine, nakon pobede Maje Sandu na predsedničkim izborima u Moldaviji, tvrdio je da će nove vlasti pokušati silom da preuzmu kontrolu nad Pridnjestrovljem.
- Sada će doći novi predsednik Moldavije i oni će pokušati silom da zauzmu Pridnjestrovlje. Naš zadatak je da ga zaštitimo i odmah priznamo – izjavio je tada Žirinovski.
On je smatrao da bi sukob oko te teritorije mogao da otvori novo krizno područje u neposrednoj blizini Ukrajine.
Istovremeno, upozoravao je na velike količine naoružanja uskladištene u području Kolbasne, u Pridnjestrovlju, ocenjujući da bi eventualna eskalacija imala ozbiljne posledice.
U njegovim prognozama pominjali su se i drugi delovi Zakavkazja, gde je očekivao da bi političke i teritorijalne napetosti mogle da posluže za otvaranje dodatnog pritiska na Rusiju.
Informer.rs
