Evropska unija ubrzano radi na pripremi novih sankcija Rusiji, želeći da ih usvoji pre predsedničkih izbora u Francuskoj, na kojima bi evroskeptična Marin Le Pen mogla da osvoji vlast i uđe u Jelisejsku palatu, navodi se u jednom izveštaju.
Le Pen je liderka krajnje desničarskog Nacionalnog okupljanja i trenutno važi za jednu od glavnih favoritkinja na predsedničkim izborima u Francuskoj, koji će biti održani sledeće godine. Najavila je da će, ukoliko pobedi na izborima u aprilu 2027, u roku od šest meseci obustaviti podršku Ukrajini.
- Februar bi mogao da bude poslednja prilika za uvođenje sankcija zbog francuskih izbora – rekao je za britanski Telegraf jedan od izvora uključenih u razgovore unutar EU.
Zvaničnici su za taj list naveli da bi Brisel imao mnogo sreće ako bi uspeo da obezbedi usvajanje novih sankcija posle februara, kada Francuska već bude u punom predizbornom ritmu.
Pobeda Le Pen, koja želi da nasledi aktuelnog predsednika Emanuela Makrona, ali bi mogla da se suoči sa snažnim izazovom lidera francuske levice Žan-Lika Melanšona, mogla bi ozbiljno da zakomplikuje evropsku politiku prema Ukrajini.
- Ako želimo da budemo iskreni prema ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom, moramo da mu kažemo, odnosno da ga upozorimo: “Slušajte, više ne možemo da učinimo” – izjavila je Le Pen ranije ove nedelje za Fajnenšel tajms.
- Već smo obezbedili kredite u ukupnom iznosu od 90 milijardi evra, od čega 18 milijardi evra otpada na Francusku. To je zaista ogroman novac – rekla je ona.
Govoreći o sankcijama Rusiji, Le Pen je u Briselu izjavila da su njeni politički saveznici u pravu kada kažu da sankcije ne bi imale nikakav uticaj na Rusiju.
U sredu je takođe poručila da Francuska više ne može da nastavi da finansira Ukrajinu zbog izuzetno teškog stanja u kojem se nalazi druga najveća ekonomija evrozone.
- Više ne možemo da finansiramo Ukrajinu – rekla je Le Pen, upozoravajući da se Francuska nalazi u izuzetno opasnoj situaciji.
Pri tome je ukazala na veliki budžetski deficit i slab privredni rast.
Evropska unija je od početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine uvela ukupno 22 paketa sankcija Moskvi.
U ponedeljak su sankcije uvedene za gotovo 1.600 ruskih državljana i kompanija povezanih sa ruskom vojnom industrijom, što predstavlja najveći pojedinačni spisak sankcionisanih od početka ruske invazije punog obima.
Pobeda Le Pen mogla bi, međutim, da dovede i do smanjenja francuskog doprinosa zajedničkom budžetu EU. Brisel nastoji da usvoji sedmogodišnji budžet Unije pre francuskih predsedničkih izbora, ali je Le Pen taj plan ocenila kao “duboko neprihvatljiv”.
Evropska komisija predložila je budžet za period od 2028. do 2034. godine u iznosu od gotovo dva biliona evra, što je znatno više od približno 1,2 biliona evra, koliko je iznosio budžet za period od 2021. do 2027. godine.
Nemačka, Austrija, Danska, Finska, Holandija i Švedska zalažu se za smanjenje budžeta za nekoliko stotina milijardi evra. Francuska se, međutim, usprotivila tim zahtevima, a predsednik Makron poručio je da je Evropskoj uniji potreban “ambiciozan” budžet.
Le Pen je obećala da će ući u odlučujući sukob sa Briselom ukoliko budžet bude usvojen.
- Mislim da ovo zapravo pokazuje koliko Evropska komisija prezire demokratske procese u Evropi – izjavila je ona, priznajući istovremeno da neće biti lako smanjiti francuski doprinos budžetu EU.
- Znamo da nas očekuje žestoka rasprava, pa čak i ozbiljan sukob. Ali imamo volju i uverenje da ćemo uspeti da ostvarimo taj cilj – poručila je Le Pen.
Informer.rs
