Svet ulazi u završnu fazu globalnog sloma kapitalizma, a povratak na Sovjetski Savez, monarhiju ili stari zapadni poredak više nije moguć, poručio je ruski istoričar, sociolog i publicista Andrej Fursov.
Prema njegovim rečima, deo sovjetskog državnog aparata i Komiteta državne bezbednosti (KGB) još krajem sedamdesetih godina znao je da velika kriza dolazi i pripremao plan da Sovjetski Savez preživi sve do trenutka kada će Zapad početi da se raspada.
Strategija je bila da se država sačuva najmanje do perioda između 2009. i 2012. godine, iskoristi slabljenje kapitalističkog sistema i spremna dočeka njegovu najtežu fazu između 2030. i 2040. godine. Sovjetski Savez, međutim, nije izdržao ni do 1991, a svet sada, ocenjuje Fursov, ulazi upravo u period zbog kojeg su te prognoze i pravljene.
U intervjuu „Fursov: Obratnog puta više nema! Svet ulazi u novu epohu“, objavljenom na Jutjubu, on je poručio da budućnost neće biti obnova prošlosti, već borba za stvaranje potpuno novog društvenog i državnog sistema.
Sovjetski aparat znao kada dolazi slom
Fursov se pozvao na četvorotomni rad publiciste i analitičara Dmitrija Kuguševa, prema kojem su stručnjaci u aparatu Centralnog komiteta i KGB-a još krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih raspolagali ozbiljnim prognozama o budućnosti svetske ekonomije.
Sovjetska grupa kojom je rukovodio akademik Nikita Mojsejev, kao i američki stručnjaci okupljeni oko Instituta za kompleksnost u Santa Feu, predviđali su da će kapitalizam ući u veliku krizu početkom druge decenije 21. veka.
Fursov smatra da se ta prognoza ostvarila kroz finansijski slom 2008. i 2009. godine, ali da tada nije nastupio kraj procesa, već samo početak. Terminalna, najopasnija faza, prema tim procenama, trebalo bi da se razvije između 2030. i 2040. godine.
Plan „pametnijeg dela“ sovjetske nomenklature bio je da Sovjetski Savez opstane dovoljno dugo da dočeka trenutak kada će zapadni sistem početi da gubi ekonomsku i političku snagu. Umesto toga, država se raspala desetak godina pre prvog velikog potresa.
Rusija je krizu 2008. godine preživela u granicama svojih mogućnosti, ali Fursov upozorava da će naredni udar biti mnogo teži. Pad feudalizma bio je pre svega evropska kriza. Slom kapitalizma biće globalan i neće zaobići nijednu veliku državu, uključujući Rusiju, čak i ako ona, prema njegovom tumačenju, nije kapitalistička zemlja u punom smislu te reči.
Nema Sovjetskog Saveza 2.0, nema povratka monarhije
Fursov odbacuje ideju da Rusija može da se spase prostim obnavljanjem nekog ranijeg sistema.
Ni „Sovjetski Savez 2.0“, ni nova monarhija, prema njegovim rečima, nisu realan odgovor na savremenu krizu. Pozivajući se na francuskog kralja Luja XVIII posle Napoleonovih „sto dana“, on podseća da se u istoriji ništa ne može istinski restaurirati.
Ruska monarhija je, po njegovoj oceni, potrošila svoj istorijski potencijal još krajem 19. i početkom 20. veka. Vladavina cara Nikolaja II bila je završna agonija samodržavlja, a ne model koji je moguće ponovo oživeti.
Isto važi i za Sovjetski Savez. Poslednjih deset do 15 godina njegovog postojanja predstavljalo je raspad sistema, zbog čega se ne može jednostavno vratiti politička i društvena konstrukcija iz druge polovine 20. veka.
Poruka Fursova je jasna: stari modeli su završeni. Rusija mora da napravi novu istorijsku strukturu koja odgovara svetu posle kapitalizma.
Ishod rata odrediće budućnost Rusije
Fursov ocenjuje da će neposredni pravac razvoja Rusije zavisiti od ishoda rata u Ukrajini.
On sumnja da sukob može da traje još deset godina, jer, prema njegovom mišljenju, ni Rusija ni njeni protivnici nemaju dovoljno demografskih, ekonomskih i vojnih resursa za tako dug rat.
Zapadna društva, tvrdi Fursov, imaju znatno niži prag socijalne izdržljivosti. Njihovo stanovništvo naviklo je na visok životni standard i mnogo teže podnosi dugotrajne nestašice, gubitak komfora i ekonomsku neizvesnost.
Tu razliku ilustrovao je stihovima Aleksandra Galiča o sovjetskom i zapadnom fudbaleru: „Ti udariš, ja preživim. Ja udarim, ti preživi.“
Podsetio je i na Bizmarkovu ocenu da je Rusija opasna zbog minimalnih potreba svog stanovništva i njegove nepredvidivosti. Upravo sposobnost društva da podnese teške uslove, prema Fursovu, postaje odlučujuća u vremenu velikog istorijskog loma.
Informer.rs
