„PRIJATELJU, KO TI JE POPRAVLJAO OVAJ AUTO?!“
To su bile prve reči drugog mehaničara kada je otvorio haubu mog automobila.
Rekao sam mu ime majstora kojem sam samo tri dana ranije platio 800 evra.
Čovek je spustio alat, pogledao me i odmahnuo glavom.
„Pa taj ti nije zamenio ni polovinu onoga što je naplatio!“
Osetio sam kako mi krv udara u glavu.
„Kako nije? Imam račun!“
Majstor je pokazao nekoliko delova.
„Evo, pogledaj sam. Ovo su stari delovi. A znaš šta je najgore?“
„Šta?“
„JA ZNAM ZAŠTO TI JE NAPLATIO BAŠ 800 EVRA. I NIJE MU PRVI PUT!“
Zovem se Milan, imam četrdeset osam godina i vozim automobil star petnaest godina.
Nije skup, ali mi mnogo znači jer njime svakodnevno idem na posao i vozim decu u školu.
Pre dve nedelje automobil je počeo da gubi snagu. Upalila se lampica motora i čuo se neobičan zvuk.
Prijatelj mi je preporučio majstora Dragana.
„Čovek je odličan. Malo je skuplji, ali zna posao“, rekao je.
Odvezao sam automobil u njegov servis.
Dragan ga je pregledao i odmah zabrinuto odmahnuo glavom.
„Prijatelju, ovo neće biti jeftino.“
Objasnio mi je da mora da zameni nekoliko delova i da će sve koštati oko 800 evra.
Bila je to gotovo cela moja mesečna plata.
Ali nisam imao izbora. Automobil mi je bio neophodan.
Pozajmio sam deo novca od brata i pristao.
Posle četiri dana Dragan me je pozvao.
„Gotovo je! Sad će da ide kao nov!“
Platio sam, uzeo račun i odvezao se kući.
Prva dva dana sve je izgledalo normalno.
Trećeg jutra, na putu do posla, ponovo se upalila ista lampica.
Automobil je počeo da gubi snagu.
Pozvao sam Dragana.
„Majstore, opet isti problem!“
„Ma to ti je nešto drugo. Dovezi ga, ali nova popravka se posebno plaća.“
Tada sam odlučio da potražim drugo mišljenje.
Otišao sam kod starijeg mehaničara Zorana, koji je imao malu radionicu na periferiji grada.
Čovek je pregledao auto i zatražio račun prethodne popravke.
Čitao ga je nekoliko minuta.
Onda me je pozvao da priđem.
„Vidiš ovaj deo? Ovde piše da je zamenjen.“
„Vidim.“
„E pa nije. Još je stari.“
Pokazao mi je i druge stavke koje nisu odgovarale zatečenom stanju.
„Ali kako je moguće da mi je sve to naplatio?“
Zoran je uzdahnuo.
„Zato što mnogi ljudi ne razumeju automobile i veruju onome što im majstor kaže.“
Zatim je iz fioke izvadio fasciklu.
U njoj su bili računi još trojice ljudi koji su prethodnih meseci dolazili kod njega nakon popravki u istom servisu.
„Ne mogu da tvrdim šta je bilo na njihovim automobilima pre popravke“, rekao je, „ali i oni su se žalili na slične stvari.“
Bio sam besan.
„Idem odmah kod njega!“
Zoran me je zaustavio.
„Nemoj da praviš scenu. Prvo sve dokumentuj.“
Napravio je fotografije zatečenog stanja, napisao nalaz pregleda i objasnio mi šta zaista treba popraviti.
Ispostavilo se da je stvarni kvar mogao da se otkloni za oko 150 evra.
Sutradan sam otišao kod Dragana.
Spustio sam njegov račun i Zoranov nalaz na sto.
„Majstore, možeš li da mi objasniš ovo?“
Pogledao je papire i odmah se namrštio.
„Ko ti je ovo pisao?“
„Drugi mehaničar.“
„Taj nema pojma!“
„Dobro. Onda mi pokaži stare delove koje si skinuo sa mog automobila.“
Zaćutao je.
„Bacio sam ih.“
„A kako objašnjavaš da su delovi koje si mi naplatio kao nove zamene i dalje stari?“
Počeo je da viče kako ga vređam i kako ne želi više da me vidi u radionici.
Tada sam izvadio telefon.
„Neću da se svađam. Tražim da mi vratiš novac za radove koje nisi obavio. Ako ne možemo da se dogovorimo, obratiću se nadležnoj inspekciji i tražiti zaštitu svojih prava.“
Odjednom je promenio ton.
„Čekaj, Milane, hajde da razgovaramo.“
Ponudio mi je 200 evra.
Odbio sam.
Posle nekoliko dana pregovora pristao je da mi vrati 650 evra, uz pisanu potvrdu o povraćaju novca.
Preostalih 150 evra nisam uspeo da povratim.
Ali najviše me je pogodilo ono što sam kasnije saznao.
Prijatelj koji mi ga je preporučio priznao je da mu je Dragan obećao besplatan mali servis ako dovede novu mušteriju.
„Nisam znao da će te prevariti“, pravdao se.
Pogledao sam ga i rekao:
„Nisi znao, ali si mi govorio da je najbolji majstor u gradu.“
Od tada automobile vozim kod Zorana.
Nedavno me je pitao jesam li se smirio.
Nasmejao sam se.
„Jesam, majstore. Samo sam naučio jednu skupu lekciju.“
ZA POPRAVKU OD 150 EVRA NAPLATILI SU MI 800, A ČOVEK KOJEG SAM SMATRAO PRIJATELJEM PREPORUČIO MI JE TOG MAJSTORA ZBOG BESPLATNOG SERVISA!
A SADA ME ZANIMA: DA LI BISTE VI PRIJAVILI TAKVOG MEHANIČARA ILI BISTE BILI ZADOVOLJNI ŠTO STE USPЕLI DA VRATITE VEĆINU NOVCA?
