NA VENČANJU SAM UGLEDALA ČOVEKA KOJEG SAM VOLELA PRIJE 15 GODINA.
Došla sam sa mužem, a on je sjedio nekoliko stolova dalje. Nismo se vidjeli otkako smo raskinuli bez pravog objašnjenja. Cijelo veče nije skidao pogled sa mene.Kada sam otišla do toaleta, sačekao me u hodniku i rekao:
„Samo jedno pitanje – jesi li ikada dobila moje pismo?“Odmahnula sam glavom. Iz džepa je izvadio požutjelu kovertu na kojoj je bilo moje ime.A onda se iza mene začuo glas mog muža:
„Ne moraš joj ga sada davati. Ja sam ga već
Mužev glas iza mene me je potpuno ukočio.
„Ne moraš joj ga sada dati. Ja sam ga već pročitao prije 15 godina.“
Okrenula sam se prema njemu.
Bivši je stajao sa kovertom u ruci, a muž nekoliko koraka iza nas. Nisam znala kome prvo da pogledam u oči.Nađi Prsten
„Kako misliš pročitao?“ pitala sam.
Muž je spustio pogled.
Tada je priznao nešto zbog čega sam osjetila da mi se sve u stomaku okreće.
Prije petnaest godina, kada sam se još viđala sa bivšim, muž i ja smo bili samo prijatelji. Znao je koliko sam zaljubljena. Znao je i da čekam objašnjenje nakon našeg iznenadnog raskida.
Jednog dana bivši mu je dao pismo i zamolio ga da mi ga preda.
Nije.
Otvorio ga je, pročitao i sakrio.
U pismu je pisalo da bivši odlazi u inostranstvo jer mu je otac teško bolestan i da nije želio da me veže za život koji ni sam nije znao kako će izgledati. Pisao je da me voli i da, ako želim da ga čekam, samo treba da mu se javim.Saveti Za Decu
Nikada nisam dobila to pismo.
Godinama sam vjerovala da me ostavio bez razloga.
Muž je priznao da je tada već bio zaljubljen u mene i da se bojao da ću otići za njim.
„Znači cijeli naš početak je izgrađen na tome što si sakrio pismo?“ pitala sam.
Rekao je da poslije više nije znao kako da prizna. Godine su prolazile, vjenčali smo se, dobili djecu i njemu je svaki put bilo sve teže da otvori tu priču.
Bivši je ćutao.
Pitala sam njega zašto se sada pojavio sa starom kovertom.
Rekao je da se seli nazad i da je prije nekoliko dana slučajno sreo mog muža. Tada je saznao da pismo nikada nisam pročitala.Nađi Prsten
Nisam uzela kovertu.
Nije mi više trebala.
Bila sam previše ljuta da bih donosila bilo kakvu odluku.
Sa vjenčanja sam otišla sama.
Narednih sedmica muž i ja smo mnogo razgovarali. Nisam ga ostavila zbog bivšeg niti sam pokušala da vratim prošlost.
Bivši i ja smo se vidjeli još jednom.
Rekla sam mu da mi je žao zbog svega što je ostalo nedorečeno, ali da petnaest godina ne može stati u jedno „šta bi bilo da je bilo“.
Sa mužem sam ostala tek kada je priznao da je ono što je uradio bilo sebično, a ne romantično.
Pismo nisam pročitala ni danas.
Neke riječi imaju smisla samo kada stignu na vrijeme.
