Muž je otišao na službeni put, a ja sam prvi put posle nekoliko meseci ostala sama u kući.
Oko tri sata posle ponoći probudilo me je šuškanje.
Osetila sam kako se dušek spušta pored mene.
Neko je polako podigao jorgan i uvukao se u moj krevet!
Od straha nisam smela ni da se pomerim.
A onda sam čula poznat glas:
„SNAJKA, NEMOJ DA VRIŠTIŠ! SAMO MI POMOZI DA OVO SAKRIJEMO PRE NEGO ŠTO ONA USTANE!“
Okrenula sam se i ugledala svog svekra u pidžami, sa baterijskom lampom među zubima i velikom kesom u rukama.
„TATA MILANE, JESTE LI VI NORMALNI?!“
On je stavio prst na usta i šapnuo:
„Tiše, ženo! Ako nas tvoja svekrva uhvati zajedno u krevetu, oboje smo gotovi!“
A kada sam videla šta je izvadio iz kese, umalo nisam pala s kreveta…
Sa mužem Dejanom sam u braku osam godina. Živimo na spratu porodične kuće, dok njegovi roditelji stanuju u prizemlju.
Svekar Milan ima šezdeset osam godina i poznat je po tome što nikada ništa ne radi na običan način.
Prošle godine pokušao je da popravi veš-mašinu i uspeo da poplavi pola kupatila. Pre toga je kupio trideset pilića preko interneta, misleći da naručuje tri.
Svekrva Rada već godinama govori da će je taj čovek oterati u ludnicu.
Ipak, ništa me nije moglo pripremiti za ono što se dogodilo te noći.
Dejan je otputovao u Nemačku na četiri dana, a ja sam planirala da uživam u miru.
Oko tri ujutru svekar je nekako otključao vrata našeg sprata, ušao u spavaću sobu i zavukao se pod jorgan.
„Izlazite odmah iz mog kreveta!“, prošaputala sam besno.
„Samo da sakrijemo ovo!“
Iz kese je izvadio ogromnu čokoladu, dve kutije keksa, teglu eurokrema i nekoliko kesica bombona.
Gledala sam ga u neverici.
„Šta je ovo?!“
„Moje zalihe.“
„Kakve zalihe?!“
„Za hitne slučajeve!“
Ispostavilo se da mu je svekrva, po preporuci lekara, uvela stroži režim ishrane. Milan je, međutim, krišom kupovao slatkiše i skrivao ih po kući.
Te večeri Rada je pronašla njegovu tajnu fioku u kuhinji.
„Pobacala mi je sve čokolade!“, žalio se svekar.
„I zato ste došli u moj krevet?!“
„Pa gde da ih sakrijem? Ona ovde nikad ne pretura!“
„Mogli ste da ih ostavite u ormaru!“
„Jesam prošli put. Našla ih je!“
Pokušala sam da ga izguram iz kreveta, ali je baš tada odozdo odjeknuo svekrvin glas:
„MILANEEE!“
Svekar je prebledeo.
„Eto je! Gotovi smo!“
Zgrabio je kesu i zavukao se pod jorgan.
„Ne mrdaj, snajka!“
„TATA MILANE, IZLAZITE NAPOLJE!“
Ali bilo je kasno.
Vrata moje spavaće sobe naglo su se otvorila.
Na pragu je stajala svekrva Rada u kućnom ogrtaču, sa papučom u ruci.
Pogledala je mene.
Pogledala je veliki ispupčeni jorgan.
A onda je upitala:
„SNajka, je l’ to moj Milan kod tebe?!“
Nisam stigla ni da odgovorim.
Svekar je provirio ispod jorgana.
„Rado, nije onako kako izgleda!“
Svekrva je nekoliko sekundi ćutala.
Zatim je rekla:
„Milane, ti si stvarno poslednji čovek na svetu od kog sam ovo očekivala!“
„Rado, kunem ti se, samo sam došao da sakrijem čokoladu!“
„KAKVU ČOKOLADU?!“
U tom trenutku kesa se pocepala.
Iz kreveta su po podu počele da ispadaju čokoladice, bombone i keks.
Jedna velika čokolada skliznula je pravo pred svekrvine noge.
Rada ju je podigla.
Pogledala je muža.
Pa mene.
A onda je počela da se smeje toliko da je morala da sedne na stolicu.
„Ja sam mislila da si našao drugu ženu, a ti si našao drugo mesto za eurokrem!“
Svekar je uvređeno odgovorio:
„Pa bolje eurokrem nego druga žena!“
„Za tebe je i eurokrem previše!“
Mislila sam da je tu kraj.
Ali prava predstava počela je kada je svekrva otvorila njegovu kesu.
Na dnu je pronašla račun iz prodavnice.
„MILANE! TI SI ZA SLATKIŠE DAO SEDAM HILJADA DINARA?!“
Svekar je pokušao da joj otme račun.
„Nisu sve moje stvari!“
„Čije su onda?“
Pogledao je mene.
„Snajkine.“
Ostala sam otvorenih usta.
„MOLIM?!“
„Pa voliš ti čokoladu, snajka!“
„Volim, ali ne toliko da mi treba švercerski kanal kroz spavaću sobu!“
Svekrva je zgrabila kesu, naredila svekru da izađe i rekla mi:
„Izvini, dete. Sutra menjamo bravu na vašim vratima.“
Sutradan sam pozvala muža.
„Dejane, tvoj otac mi je noćas ušao u krevet.“
Sa druge strane nastala je tišina.
„ŠTA JE URADIO?!“
„Smiri se. Ima veze sa čokoladom.“
„KAKVE VEZE IMA ČOKOLADA S TIM?!“
Kada sam mu ispričala celu priču, toliko se smejao da je morao da prekine razgovor.
Po povratku kući prvo je zagrlio oca, pa mu rekao:
„Tata, ako već moraš da kriješ slatkiše, kupi sef. Nemoj da mi kriješ eurokrem ispod žene!“
Od tada su prošla tri meseca.
Svekar više ne dolazi na naš sprat bez kucanja, a ključ od naših vrata držimo kod sebe.
Svekrva i dalje kontroliše njegove slatkiše, a Milan se sada uglavnom pridržava dogovorene ishrane.
Pre nekoliko dana došao je kod mene sa malom kutijom.
„Snajka, imam nešto za tebe.“
Otvorila sam je.
Unutra je bila čokolada.
„Šta je ovo, tata Milane?“
Namignuo mi je.
„Zahvalnica za ćutanje.“
Baš tada iza njegovih leđa pojavila se svekrva.
„MILANE, ŠTA OPET KRIJEŠ?!“
Svekar se okrenuo prema meni i očajno prošaputao:
„SNAJKA, RECI JOJ DA SMO U POSLOVNOM ODNOSU!“
Od tada se u našoj porodici stalno prepričava jedna ista šala.
DOK SU DRUGI MUŠKARCI KRILI LJUBAVNICE, MOJ SVEKAR JE OD ŽENE KRIO EUROKREM — I TO U KREVETU SVOJE SNAJE!
