Prestonice Evropske unije (EU) pripremaju odgovor na mogući veliki hibridni napad u kojem bi moglo biti i poginulih građana, a razgovori o tom scenariju intenzivirani su među ambasadorima svih 27 članica, objavio je danas briselski Politiko, pozivajući se na diplomate i zvaničnike EU.
Razgovori su se, kako se navodi, intenzivirali nakon otkrića drona sa eksplozivom na aerodromu u Lajpcigu u avgustu.
EU već godinama razvija “hibridni set alata” za odgovor na sajber napade, mešanje u izbore i sabotaže, ali se sada pažnja usmerava na ozbiljnije napade sa većim brojem žrtava, dodaje Politiko.
Diplomate i zvaničnici razgovaraju o raspoređivanju timova za vanredne situacije, korišćenju sredstava EU za pomoć pogođenoj državi i načinu komunikacije lidera institucija EU.
EU tvrdi da je Rusija od početka rata sa Ukrajinom intenzivirala sajber napade, sabotaže i druge tajne operacije.
Među novijim incidentima navode se napad dronovima na brod u Crnom moru, sumnjivi požar na poljskoj zemaljskoj stanici povezanoj sa Starlinkom, pokušaji postavljanja zapaljivih naprava u transportnim čvorištima i povrede vazdušnog prostora.
Istovremeno, u članicama postoje neslaganja oko toga da li bi EU trebalo da razvija nove bezbednosne mehanizme ili bi time mogla da duplira ulogu NATO-a. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen predložila je “protokol o vanrednoj bezbednosti” i “Evropski savet bezbednosti”, dok pojedine države smatraju da već postojeći mehanizmi, poput Integrisanog političkog odgovora EU na krize (IPCR), mogu da budu dovoljni.
Bivša portparolka NATO-a Oana Lungesku ocenila je da bi EU i NATO trebalo da podele odgovornosti, tako da se NATO bavi obaveštajnim podacima i vojnim odvraćanjem, a EU civilnim odgovorom.
Jedan diplomata EU upozorio je da bi u slučaju napada sa žrtvama pritisak na obe organizacije da reaguju bio veoma visok. Lungesku je, međutim, navela da ruskom predsedniku Vladimiru Putinu nije važno da li odluke donosi EU ili NATO, već kako Zapad odgovara na njegove poteze.
Alo.rs
