Bivši mađarski premijer i lider Fidesa Viktor Orban objavio je kraj političkog primirja sa novom vladom Petera Mađara i pozvao svoje pristalice na „nacionalni otpor“, pet meseci nakon izbornog poraza kojim je okončana njegova 16-godišnja vlast.
Orban je na početku nove političke sezone poručio da je Fides dovoljno dugo čekao da vidi u kom pravcu će krenuti nova vlast i da od sada prelazi u otvorenu političku borbu protiv vladajuće Tise.
- Bili smo strpljivi, možda čak i više nego što je trebalo. I bili smo pravedni, imajući u vidu način na koji su se ponašali, možda čak i više nego što je trebalo. Prošlo je pet meseci. Ova faza je završena. To je to, kraj. Ovako više ne može. Došlo je vreme za nacionalni otpor. Strpljenju je kraj, kraju je i pravedan odnos, kao i svi jednostrani gestovi. Treba prihvatiti izazov i boriti se – rekao je Orban.
U poruci objavljenoj uz snimak bio je još kraći.
Prihvatamo izazov i borimo se – poručio je lider Fidesa.
Mađarski portal 24.hu prenosi da je Orban novu vlast nazvao „novokomunističkom“ i optužio Tisu da njen politički projekat vodi ponovnom pretvaranju Mađarske u zemlju zavisnu od Brisela.
Pet meseci posle istorijskog poraza
Orbanov povratak u otvorenu političku borbu dolazi pet meseci nakon parlamentarnih izbora na kojima je Fides pretrpeo najteži poraz u svojoj novijoj istoriji.
Stranka Tisa Petera Mađara u aprilu je ubedljivo pobedila i završila Orbanovih 16 uzastopnih godina na mestu premijera. Konačni rezultati doneli su Tisi čak 141 od ukupno 199 poslaničkih mesta, odnosno dvotrećinsku većinu dovoljnu za promenu ustavnih pravila bez podrške opozicije.
Mađar je kampanju zasnovao na obećanjima da će razbiti sistem koji je Fides izgradio tokom četiri uzastopna mandata, suzbiti korupciju, vratiti Mađarsku u politički centar Evropske unije i osloboditi milijarde evra evropskog novca koje je Brisel blokirao tokom Orbanove vlasti.
Već dan posle pobede poručio je da je mađarsko mesto „bilo, jeste i biće u Evropi“ i najavio znatno konstruktivniji odnos Budimpešte prema EU.
Promena je ubrzo postala vidljiva i u praksi.
Brisel odmrzao milijarde
Mađar je krajem maja postigao politički sporazum sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen kojim je otvoren put za odmrzavanje ukupno 16,4 milijarde evra evropskih sredstava blokiranih tokom Orbanove ere.
U julu je Savet EU odobrio i novi mađarski plan oporavka, kojim je otvoren put za isplatu još 10 milijardi evra, od čega oko 6,5 milijardi u bespovratnim sredstvima i 3,5 milijardi kroz zajmove.
Budimpešta je zauzvrat morala da pristane na niz reformi u oblasti vladavine prava, borbe protiv korupcije i zaštite osnovnih prava. Evropska komisija je prethodno postavila 27 ključnih uslova koje Mađarska mora da ispuni kako bi novac zaista bio isplaćen.
Upravo tu Orban vidi potvrdu svoje tvrdnje da promena vlasti nije bila samo unutrašnje mađarsko pitanje.
Fides je još tokom izborne kampanje optuživao Tisu da politički odgovara interesima Brisela i da će zauzvrat za evropski novac odustati od politike suvereniteta koju je Budimpešta vodila pod Orbanom.
Sam Orban sada tvrdi da iza nove vlasti stoje strane političke i ekonomske strukture. Kao centar tog uticaja označio je Brisel, a među njegovim instrumentima naveo obaveštajne službe, mreže povezane sa Džordžom Sorošem i velike multinacionalne kompanije.
Prema njegovim rečima, cilj je vraćanje ključnih delova mađarske ekonomije, uključujući energetiku, bankarski sektor i telekomunikacije, pod veći strani uticaj.
Mađar krenuo na Orbanov sistem
Nova vlada nije dugo čekala ni sa promenama institucija koje je Orbanova vlast gradila godinama.
U julu je parlament, zahvaljujući dvotrećinskoj većini Tise, usvojio 17. izmenu Ustava. Njome je uvedeno ograničenje po kojem poslanik može da provede najviše 12 godina u parlamentu, odnosno tri mandata, dok je za sudije Ustavnog suda uvedena starosna granica od 70 godina.
Promena je direktno pogodila veliki broj dugogodišnjih kadrova povezanih sa Fidesom.
Među njima je bio i predsednik Ustavnog suda Peter Polt, dugogodišnji Orbanov saveznik i nekadašnji glavni tužilac Mađarske, koji zbog nove starosne granice mora da napusti funkciju.
Još dramatičnije bilo je pitanje predsednika države Tamaša Šujoka.
Šujok je u julu potpisao ustavnu izmenu kojom je praktično okončao sopstveni mandat. Istovremeno je upozorio da je način na koji su promene sprovedene naneo ozbiljan udarac principu podele vlasti i vladavini prava.
Mađarova vlast tvrdi da time ne ruši demokratiju, već demontira sistem u kojem su ključne državne institucije bile popunjene ljudima povezanim sa Fidesom, često sa mandatima dovoljno dugim da nadžive samu Orbanovu vladu.
Fides tvrdi upravo suprotno.
Fides već izašao na ulice
Prvi ozbiljan odgovor stigao je još početkom jula.
Fides i njegov saveznik KDNP organizovali su protest ispred predsedničke palate u Budimpešti pod parolom „Stop samovolji“, optužujući Tisu da pod izgovorom demontaže Orbanovog sistema počinje da uklanja institucije koje bi trebalo da ograničavaju vlast.
Na skupu se okupilo nekoliko hiljada ljudi, a jedan od glavnih govornika bio je bivši predsednik Mađarske Janoš Ader.
Fides je posebno napao odluku da se prekine mandat predsednika države, kao i ograničenje poslaničkih mandata i smena dela sudija Ustavnog suda.
Orban tada nije lično došao na protest, ali ga je javno podržao.
Sada, međutim, prelazi korak dalje.
Posle pet meseci u opoziciji više ne govori o periodu čekanja i procenjivanja poteza nove vlasti, već o „nacionalnom otporu“ i direktnom sukobu sa Tisom.
- Strpljenju je kraj – poručio je Orban.
Time se politička situacija u Mađarskoj ponovo zaoštrava.
Informer.rs
