Pre nešto više od godinu dana Krivični zakonik počeo je da prepoznaje novi prestup – proganjanje i polno uznemiravanje. Za polno uznemiravanje preti novčana kazna ili zatvorska kazna do šest meseci, a u ovaj prestup ubrajaju se i stvari koje su žene decenijama prihvatale kao stvar koja se podrazumeva.
Kada prođeš pored gomile muškaraca koji gluvare na ulici, udahni duboko i ignoriši zvižduke, dobacivanja i seksualne želje i pozdrave. Kada se neko češe o tebe u prevozu, ili se teši da ti je gužva i da ti se učinilo ili izađi na sledećoj stanici. Pre nego što svoj doživljaj ispričaš nekome, dobro se preispitaj gde si pošla i zašto, u koje doba dana i u čemu, kada se napad dogodio, jer je vrlo lako moguće da si sama tražila to što si dobila. I na kraju, prosto se pomiri sa tim da si žena i da ćeš zaot morati da radiš mnoge od sledećih stavki:
- Kada hodaš ulicom sama, držati ključeve nameštene kao bokser, sa šiljcima okrenutim ka spolja, za eventualnu samoodbranu.
- Paziti gde parkiraš kola i imati u vidu da kada se smrkne, ako je parking neosvetljen i zavučen, sebe dovodiš u opasnost.
- Kada dođeš do kola, dobro proveriti ima li slučajno koga u blizini.
- Pomno izbegavati kontakt očima sa muškarcima ako ulicom šetaš sama i to još u suknji.
I još hiljadu sličnih dnevnih predostrožnosti koje žene preuzumaju, i koje im tokom godina dođu kao nesvesne navike. A sve počne još od malih nogu, kada ti prvi put muškarac dobaci nešto zbog čega se osećaš neprijatno, ali ti objasne da se s tim živi i da moraš da naučiš da se paziš i ignorišeš. Uvek na oprezu i uvek sa ušima spremnim da ne čuju.
Pijaca
Pijaca, Foto: Alo!/ Rajko Ristić
Polno uznemiravanje se dešava svima, a to znaju žene koje te priče pričaju međusobno, kako bi upozorile jedna drugu na manijaka u svojoj okolini, kako bi podelile iskustvo, kako bi proverile da li su u pravu što su se osetile ugroženom.
Sa muškarcima te priče ne delimo, što je prilično nerazumno, budući da su baš oni ti koji to treba da čuju – treba da čuju kako se oseća devojčica od 13 godina kojoj su grudi tek porasle i koja ne zna ni kud bi sa sobom i sa njima, a koja se probija kroz gužvu na Zelenom vencu dok je muškarci u prolazu upadljivo gledaju i dobacuju “Si*se se tresu k’o na prvom plesu”. Treba da čuju i kako se oseća odrasla žena kojoj se nedavno desilo da je u kupovini sa svekrvom doživela isto takvo uznemiravanje – pokušavajući da ugodi svekrvi, Mira je birala i pokazivala futoški kupus, glavicu po glavicu. Svekrva je posebno izbirljiva, pa je za svaku govorila “Ne taj Miro, preveliki je”, i tako u nekoliko navrata, dok prodavac napokon, ne mogavši da se suzdrži, reče ono što mu je na umu od starta kupovine: “Eeee, ali Mira voli velike” sa pratećim osmehom, znate dobro kojim.
- Meni se prvo uznemiravanje desilo u autobusu, u Kotoru. Bila sam klinka od nekih 11 godina. Jedan čovek je stao iza mene i trljao se o mene. Pomislila sam da je to od brze vožnje i da slučajno udara od mene, ali kada je mini bus stao na stanicu on je nastavio da se češe o mene sve jače i jače. Htela sam da napravim scenu, ali mi je bio neprijatno od svih tih ljudi pa sam se samo odmakla – kaže nam Sara, koja je odreagovala, kao i većina devojčica ali i nas odraslih žena, pogrešno.
- Sa drugaricom sam se šetala tokom dana, išle smo u osnovnu školu, i odjednom smo videle da nam u susret ide muškarac otkopčanih pantalona. Dok se mimoilazio sa nama jednu ruku držao je u džepu, a drugom je držao svoj polni organ. Pritom se sve to dešavalo u centru grada usred dana, a u blizini je bio i dečji parkić – kaže nam Marina.
- Prvi put sam postala svesna sebe i svog tela sa nekih devet godina, možda i manje. Bila sam baš dete još uvek, i fizički i mentalno i bili smo u poseti nekim daljim rođacima koje sam videla tad i više nikad. Jedan od tih rođaka, imao je tada sigurno 60 godina me je, kada smo ostali sami u sobi, uzeo sebi u krilo i poljubio me u usta, sa sve jezikom. Trudila sam se da se ponašam kao da mi je sve normalno, a kad sam procenila da je u redu, otrčala sam da isperem usta. Nikad nikom nisam to ispričala – kaže Katarina.
Pre ešto više od godinu dana Krivični zakonik počeo je da prepoznaje novi prestup – proganjanje i polno uznemiravanje. Za polno uznemiravanje preti novčana kazna ili zatvorska kazna do šest meseci, a u ovaj prestup ubrajaju se i stvari koje su žene decenijama prihvatale kao stvar koja se podrazumeva.
Ni na pijaci niste sigurni
Kada prođeš pored gomile muškaraca koji gluvare na ulici, udahni duboko i ignoriši zvižduke, dobacivanja i seksualne želje i pozdrave. Kada se neko češe o tebe u prevozu, ili se teši da ti je gužva i da ti se učinilo ili izađi na sledećoj stanici. Pre nego što svoj doživljaj ispričaš nekome, dobro se preispitaj gde si pošla i zašto, u koje doba dana i u čemu, kada se napad dogodio, jer je vrlo lako moguće da si sama tražila to što si dobila. I na kraju, prosto se pomiri sa tim da si žena i da ćeš zaot morati da radiš mnoge od sledećih stavki:
- Kada hodaš ulicom sama, držati ključeve nameštene kao bokser, sa šiljcima okrenutim ka spolja, za eventualnu samoodbranu.
- Paziti gde parkiraš kola i imati u vidu da kada se smrkne, ako je parking neosvetljen i zavučen, sebe dovodiš u opasnost.
- Kada dođeš do kola, dobro proveriti ima li slučajno koga u blizini.
- Pomno izbegavati kontakt očima sa muškarcima ako ulicom šetaš sama i to još u suknji.
I još hiljadu sličnih dnevnih predostrožnosti koje žene preuzumaju, i koje im tokom godina dođu kao nesvesne navike. A sve počne još od malih nogu, kada ti prvi put muškarac dobaci nešto zbog čega se osećaš neprijatno, ali ti objasne da se s tim živi i da moraš da naučiš da se paziš i ignorišeš. Uvek na oprezu i uvek sa ušima spremnim da ne čuju.
Polno uznemiravanje se dešava svima, a to znaju žene koje te priče pričaju međusobno, kako bi upozorile jedna drugu na manijaka u svojoj okolini, kako bi podelile iskustvo, kako bi proverile da li su u pravu što su se osetile ugroženom.
- Meni se prvo uznemiravanje desilo u autobusu, u Kotoru. Bila sam klinka od nekih 11 godina. Jedan čovek je stao iza mene i trljao se o mene. Pomislila sam da je to od brze vožnje i da slučajno udara od mene, ali kada je mini bus stao na stanicu on je nastavio da se češe o mene sve jače i jače. Htela sam da napravim scenu, ali mi je bio neprijatno od svih tih ljudi pa sam se samo odmakla – kaže nam Sara, koja je odreagovala, kao i većina devojčica ali i nas odraslih žena, pogrešno.
