Bivši lider Liberalno-demokratske partije Rusije Vladimir Žirinovski godinama pre rata tvrdio je da će Ukrajina biti samo prvi od četiri velika fronta šireg sukoba Zapada i Rusije — a među njima je navodio i Balkan.
Pored Ukrajine i Balkana, ruski političar je kao buduća velika žarišta izdvajao Kavkaz i Avganistan. Njegova teza bila je da se sukob neće završiti Donbasom, već da će se pritisak periodično premeštati sa jednog područja na drugo.
- Četiri glavna fronta Trećeg svetskog rata su Balkan, Ukrajina, Kavkaz i Avganistan. Svi će periodično goreti – govorio je Žirinovski.
Donbas je video kao prvu veliku prelomnu tačku
Posebnu važnost bivši lider LDPR pridavao je Donjecku i Lugansku. Smatrao je da bi njihov pad predstavljao mnogo više od teritorijalnog gubitka i da bi ozbiljno oslabio ruski uticaj.
- Ako ne pomognemo, ako Donjeck i Lugansk padnu, uticaj zemlje će naglo opadati – upozoravao je ruski političar.
Žirinovski je tvrdio da se Rusija posle preuzimanja Krima nije smela zaustaviti, već da je trebalo nastaviti dalje i preuzeti čitavu teritoriju koju je nazivao Novorusijom.
Tokom jednog susreta sa studentima otvoreno je odbacio politiku ustupaka Zapadu, tvrdeći da Moskva od takve politike nikada nije dobila ništa zauzvrat.
- Pravljenje ustupaka je besmisleno. Uvek smo pravili ustupke! I niko nam se nikada nije zahvalio na tome. Sankcije… Već su učinili sve što su mogli. Ove sankcije ih teško pogađaju. Već bacaju svoje poljoprivredne proizvode na ulice svojih gradova – rekao je Žirinovski.
Za njega Ukrajina, međutim, nije bila pravi uzrok sukoba, već samo jedno od mesta na kojem se mnogo starija konfrontacija ispoljava.
- I što je najvažnije: rat protiv Rusije nije direktno povezan sa Ukrajinom. Zamislite: nema Ukrajine. Zapaliće nam Kavkaz, bilo severni ili južni, zapaliće Centralnu Aziju. A onda ćemo se boriti sa njima kod Jekaterinburga, Kurgana, Orenburga – govorio je bivši lider LDPR.
Posle Ukrajine – Kavkaz i Centralna Azija
Takvu konfrontaciju Žirinovski je opisivao kao proces koji, po njegovoj oceni, traje gotovo hiljadu godina. Smatrao je da se menja samo mesto sukoba, dok osnovna borba interesa ostaje ista.
Posebno je upozoravao da bi, posle eventualnog poraza Rusije u Donbasu, destabilizacija bila preneta direktno prema ruskim granicama.
- Ako izgubimo Donbas, poslaće bandite na našu teritoriju. Goreće Kursk, Brjansk, Belgorod, Rostov, Voronjež i tako dalje. Goreće naše zapadne granice. A za godinu ili dve, zapaliće Centralnu Aziju: tamo će se otvoriti front – predviđao je Žirinovski.
Iz te logike proistekla je i njegova podela na četiri velika krizna prostora — Balkan, Ukrajinu, Kavkaz i Avganistan.
Ruski političar nije tvrdio da će sva četiri fronta goreti istovremeno, već da će se upravo na tim tačkama periodično otvarati najveće krize u širem sukobu Rusije i Zapada.
„Ekonomska kriza rađa rat“
Iza svega je video i ekonomski motiv.
- U suštini je, naravno, novac. Ekonomska kriza rađa rat – govorio je Žirinovski.
Bivši lider LDPR istovremeno je kritikovao politiku koju je Moskva vodila prema Ukrajini posle raspada Sovjetskog Saveza. Smatrao je da je Rusija predugo računala na to da će zajednička prošlost, privredne veze i povoljni energenti biti dovoljni da Kijev zadrže u bliskim odnosima sa Moskvom.
„Mislili smo da će razumeti, da će biti zahvalni. Prodajemo im naftu i gas gotovo za bescenje. Pa gde je zahvalnost? Imali smo polugu uticaja na Gruziju, a i ovde… Mislili smo da će se sve rešiti ekonomski, mirno“, rekao je Žirinovski.
Posebno je upozoravao da se ukrajinsko društvo menja mnogo brže nego što je Moskva tada shvatala. Kao ključne faktore navodio je nove škole, udžbenike, propagandu i internet, preko kojih se politička i društvena orijentacija stanovništva može promeniti za jednu generaciju.
U tom kontekstu Žirinovski je tvrdio da je Rusija kroz različite ekonomske veze u Ukrajinu uložila oko 400 milijardi dolara, uključujući i kupovinu robe koja joj nije bila potrebna, kako bi pomogla ukrajinskoj privredi.
Njegov zaključak bio je da takva politika nije proizvela političku lojalnost koju je Moskva očekivala.
Zato Krim i Donbas nije posmatrao kao početak problema, već kao prve velike tačke mnogo šire konfrontacije. Po njegovoj prognozi, čak i da ukrajinska kriza nije izbila, sukob bi se pre ili kasnije otvorio na Kavkazu, u Centralnoj Aziji ili nekom drugom prostoru oko Rusije.
Upravo zbog toga njegova stara tvrdnja o četiri fronta danas ponovo privlači pažnju: Ukrajina je postala mesto najvećeg rata u Evropi poslednjih decenija, dok je Balkan Žirinovski još tada stavljao na istu listu potencijalnih žarišta sa Kavkazom i Avganistanom.
Informer.rs
