Direktor CIA Džon Retklif došao je u Moskvu sa upozorenjem Rusiji da ne pokušava vojnu eskalaciju protiv Litvanije, Letonije i Estonije, članica NATO, piše Politko.
Njegova tajna misija neodoljivo podseća na odlazak tadašnjeg šefa CIA Vilijama Bernsa u rusku prestonicu krajem 2021. godine, kada je Vašington pokušavao da odvrati Vladimira Putina od napada na Ukrajinu.
Politiko, pozivajući se na dve osobe upoznate sa razgovorima, navodi da je upravo upozorenje zbog baltičkih država bilo glavni razlog Retklifovog dolaska.
- Sastanak je prvenstveno služio da Rusija bude upozorena protiv bilo kakve eskalatorne akcije prema baltičkim državama – rekao je jedan od izvora upoznatih sa razgovorima.
Retklif se nije sastao direktno sa Putinom. Kremlj je potvrdio da je direktor CIA razgovarao sa predstavnicima ruskih obaveštajnih službi, a portparol Kremlja Dmitrij Peskov naveo je da je Putin potom odmah obavešten o rezultatima tih kontakata.
Amerikanci strahuju od udara na Baltik
Iza dramatičnog upozorenja stoje nove američke obaveštajne procene prema kojima bi Moskva mogla da pokuša da testira spremnost NATO da brani neku od svojih članica.
Volstrit žurnal navodi da se među mogućim scenarijima razmatraju sajber-napadi, hibridne operacije, ali i ograničen vojni upad kojim bi Rusija pokušala da proveri da li bi Alijansa zaista odgovorila aktiviranjem principa kolektivne odbrane. Posebna pažnja usmerena je na Litvaniju, Letoniju i Estoniju.
Prema Politiku, američke procene su još početkom avgusta ukazivale na mogućnost da Putin pokuša da testira odlučnost NATO ograničenom akcijom protiv neke članice Alijanse već tokom jeseni. To predstavlja promenu u odnosu na ranije američke procene prema kojima Rusija verovatno neće krenuti protiv NATO dok joj je glavnina vojnih kapaciteta angažovana u Ukrajini.
Upravo zato Retklifova misija dobija mnogo ozbiljniji karakter od običnog kontakta dve obaveštajne službe.
Druga poruka Moskvi – ostavite Iran
Baltik, međutim, nije bio jedina tema.
Politiko navodi da je direktor CIA od Moskve zatražio i da smanji vojnu i ekonomsku podršku Iranu, koji je tokom sukoba sa SAD i Izraelom postao još važniji ruski partner na Bliskom istoku.
Prema izvorima lista, Retklif je ruskoj strani poručio da prestane da Iranu isporučuje oružje i odbrambenu tehnologiju. Moskva je takođe upozorena da ne reaguje preterano na proširene američke sankcije protiv zemalja i kompanija koje nastavljaju ekonomsku saradnju sa Teheranom.
Vašington i Moskva trenutno se nalaze na suprotnim stranama i iranske krize. Rusija održava bliske veze sa Teheranom, dok je Vašington pokrenuo novi talas ekonomskog pritiska na Iran i države koje mu pomažu da zaobiđe sankcije.
Predsednik SAD Donald Tramp, međutim, pokušao je da umanji značaj čitave misije.
On je Retklifov put opisao kao „polurutinski“ i negirao da je direktor CIA poslat zbog mogućeg ruskog testiranja NATO ili zbog američkog pritiska na Iran. Tramp je tvrdio da je poseta povezana sa naporima da se okonča rat u Ukrajini.
Istu stvar uradio je Berns 2021.
Retklifov dolazak posebno je upečatljiv zbog gotovo neverovatne istorijske paralele.
Poslednji poznati direktor CIA koji je pre njega otišao u Moskvu bio je Vilijam Berns u novembru 2021. godine. Predsednik SAD Džozef Bajden poslao ga je u trenutku kada su američke obaveštajne službe već prikupljale podatke da Rusija raspoređuje snage oko Ukrajine i priprema mogućnost velike vojne operacije.
Berns je kasnije lično opisao šta mu je tada bio zadatak.
Prema njegovim rečima, američke službe su još od oktobra 2021. sastavljale „veoma zabrinjavajuću sliku“ detaljnih ruskih planova za veliku invaziju na Ukrajinu. Bajden ga je zato poslao u Moskvu da Putinu i njegovim najbližim saradnicima iznese šta Amerikanci znaju i upozori ih na teške posledice ukoliko Rusija taj plan sprovede.
Berns je tokom dvodnevne posete 2. i 3. novembra razgovarao sa sekretarom ruskog Saveta bezbednosti Nikolajem Patruševom i direktorom Spoljne obaveštajne službe Sergejem Nariškinom, dok je sa Putinom razgovarao telefonom.
Kasnije je priznao da ga je ono što je čuo u Moskvi dodatno zabrinulo.
Putin, prema Bernsovim rečima, nije ni pokušao da negira postojanje vojnih priprema. Šef CIA se u Vašington vratio sa utiskom da ruski predsednik tada možda još nije doneo nepovratnu odluku o ulasku u rat, ali da se već snažno kretao u tom pravcu.
U Moskvi su u isto vreme javno odbacivali američke tvrdnje. Direktor ruske Spoljne obaveštajne službe Sergej Nariškin krajem novembra 2021. tvrdio je da Rusija nema nameru da napadne Ukrajinu i američka upozorenja nazivao propagandom.
Manje od četiri meseca posle Bernsove misije, 24. februara 2022. godine, ruske snage ušle su u Ukrajinu.
Ponovo šef CIA, ponovo Moskva, ponovo upozorenje pred moguću eskalaciju
Pet godina kasnije obrazac je zapanjujuće sličan: američke obaveštajne službe tvrde da vide opasnost od velike ruske eskalacije, predsednik SAD šalje direktora CIA u Moskvu, a on ruskom obaveštajnom vrhu prenosi upozorenje koje potom završava na Putinovom stolu.
Razlika je u meti zbog koje je Vašington sada uznemiren. Berns je 2021. upozoravao zbog Ukrajine, države van NATO. Retklifova poruka odnosi se na Litvaniju, Letoniju i Estoniju – zemlje čiji bi eventualni napad otvorio pitanje člana 5 i direktnog sukoba Rusije sa čitavom Alijansom.
Zbog toga Retklifova poseta nije samo još jedan tajni sastanak američkih i ruskih obaveštajaca. Ako su američke procene o mogućem testiranju NATO tačne, Vašington je upravo ponovio potez koji je napravio nekoliko meseci pre najvećeg rata u Evropi od Drugog svetskog rata – samo što bi eventualni novi scenario nosio daleko opasniji rizik direktnog sudara Rusije i NATO.
Informer.rs
