Evropski lideri sve otvorenije govore o mogućem sukobu sa Rusijom, povećavaju vojne budžete i pripremaju stanovništvo za godine nestabilnosti, ali veliki deo građana nije spreman da zbog takve politike uzme oružje i ode u rat.
Politički analitičar Centra za evropsku politiku Marijus Štrubenhof smatra da je upravo taj raskorak najveća slabost Evrope – i prostor na kojem predsednik Rusije Vladimir Putin vidi šansu za pobedu.
Štrubenhof je za Frans 24 ocenio da ratoborna retorika evropskih vlasti nema dovoljno snažno uporište među stanovništvom. Ljudi, prema njegovim rečima, ne pitaju samo ko predstavlja pretnju, već i zašto bi lično rizikovali život, kakav bi bio cilj rata i šta bi njihove zemlje njime dobile.
„Malo je Francuza spremno da proliva krv“
- Ako pogledate istraživanja, nema baš mnogo Francuza koji su spremni da prolivaju svoju krv. A to nije problem samo Francuske. Ako pogledate druge evropske zemlje, tamo je veoma malo zainteresovanih. Ljudi pitaju zbog čega se zapravo vodi taj rat, čemu on služi, kako odgovara našim interesima i šta mi dobijamo od njega – rekao je Štrubenhof.
Njegovu ocenu potvrđuje veliko istraživanje Galup internešenela, u kojem je građanima postavljeno pitanje da li bi bili spremni da se bore ukoliko bi njihova zemlja bila uvučena u rat. Potvrdno je odgovorilo samo 32 odsto ispitanika u državama Evropske unije, dok je 47 odsto reklo da ne bi bilo spremno da se bori. U zapadnom delu Unije spremnost je bila još niža – 29 odsto za borbu, naspram 52 odsto protiv. Istraživanje se nije odnosilo posebno na rat sa Rusijom, ali pokazuje ograničenu spremnost stanovništva da lično učestvuje u bilo kom velikom sukobu.
Razlike među državama su ogromne. U Nemačkoj je samo 23 odsto ispitanika reklo da bi se borilo za zemlju, dok je 57 odsto odgovorilo negativno. U Italiji je spremnost iznosila svega 14 odsto, a protivljenje 78 odsto. U Španiji bi se borilo 29 odsto građana, dok 53 odsto ne bi. Poljska je bila znatno iznad tog nivoa, sa 45 odsto spremnih da uzmu oružje.
Francuzi vide Rusiju kao pretnju, ali odbijaju kopneni rat
Francuska je najbolji primer evropske protivurečnosti. Čak 74 odsto Francuza smatra Rusiju pretnjom evropskoj bezbednosti, a 78 odsto ocenjuje da bi njihova zemlja bila ranjiva u slučaju ruskog napada. Istovremeno, protivljenje vojnim intervencijama poraslo je sa 37 odsto 2021. na 61 odsto 2024. godine.
Ideju o slanju francuskih kopnenih snaga u Ukrajinu podržalo je samo 14 odsto ispitanika. Najveća grupa građana, njih 37 odsto, tražila je da se prednost da diplomatiji, dok je 28 odsto bilo za nastavak podrške Ukrajini sve do njene pobede.
To znači da strah od Rusije ne vodi automatski ka spremnosti za rat. Građani mogu istovremeno da podržavaju jačanje vojske, protivvazdušnu odbranu, sankcije i pomoć Ukrajini, ali da odbijaju slanje sopstvenih vojnika i prihvatanje ljudskih žrtava.
Istraživanje Evropske komisije objavljeno početkom 2026. pokazalo je da čak 80 odsto Francuza strahuje za bezbednost svoje zemlje. Na nivou Evropske unije zabrinutost je izrazilo 68 odsto građana, dok je 74 odsto podržalo zadržavanje sadašnjeg nivoa vojnih ulaganja ili njegovo povećanje.
Evropljani, dakle, žele jaču zaštitu, ali mnogo ređe žele da lično postanu deo rata.
Informer.rs
