Dok se borbe u Ukrajini nastavljaju bez radikalnih pomeranja na većem delu linije fronta, u zapadnim vojnim i obaveštajnim krugovima sve češće se postavlja ključno pitanje: zbog čega Rusija, uprkos očiglednim i ogromnim vojnim resursima, ne pokušava da izvede mnogo širu i masovniju ofanzivu?
O ovoj gorućoj temi detaljno je govorio penzionisani američki pukovnik i uticajni vojni bloger Danijel Dejvis.
On smatra da se iza sadašnje, naizgled spore strategije Kremlja, krije daleko širi i opasniji plan od samog napredovanja na ukrajinskom ratištu.
Pretnja od Trećeg svetskog rata i nepovratne ustavne granice
Dejvis ističe da se u političkim krugovima u Rusiji sve glasnije čuju zahtevi da se vojni odgovori više ne ograničavaju samo na ukrajinsku teritoriju.
Sve je više zagovornika ideje da legitimne mete postanu zapadni industrijski objekti u Evropi u kojima se proizvode dronovi i raketni motori namenjeni Kijevu.
Dodatni gnev i pritisak na rusko rukovodstvo stvorili su ukrajinski udari na Sankt Peterburg tokom održavanja međunarodnog foruma, pokušaji potpune blokade Krima, kao i zapaljive izjave Vladimira Zelenskog u kojima poručuje da će “Moskva goreti” i otovoreno ismeva Vladimira Putina.
Dejvis upozorava da bi eventualni ruski udari na ciljeve unutar Zapadne Evrope automatski aktivirali Član 5 NATO pakta o zajedničkoj odbrani.
- Najverovatnije bi to dovelo do direktnog Trećeg svetskog rata. Zvuči zastrašujuće, ali događaji se ubrzano kreću upravo u tom pravcu – upozorio je američki veteran.
Osvrćući se na spekulacije o potencijalnom primirju, Dejvis navodi da zapadni analitičari uzalud razmatraju opciju po kojoj bi Moskva pristala na zamrzavanje konflikta na trenutnoj liniji fronta.
Rusija je više puta jasno stavila do znanja da su Zaporoška, Hersonska, Luganska i Donjecka oblast unete u ruski Ustav kao neotuđive teritorije i da Moskva od tih zahteva nikada neće odustati.
Kijev očajnički nastoji da trenutna linija fronta postane buduća državna granica, ali Dejvis zaključuje da će konačna reč zavisiti isključivo od odluke Moskve, čija jasna poruka Evropi i Zelenskom glasi da će Rusija sprovoditi sopstvene geopolitičke ciljeve bez obzira na njihove stavove.
Uzdržanost Moskve i uloga zapadnih dronova
Dejvis ocenjuje da je Ukrajina u potpunosti izgubila svoj ofanzivni potencijal još tokom neuspele kontraofanzive 2023. godine i da se od tada nalazi u duboko odbrambenom položaju.
Prema njegovim rečima, čistom odbranom nije moguće dobiti rat, iako je Kijev uspeo da izbegne brzi kolaps koji su mnogi zapadni analitičari ranije prognozirali.
On navodi da su veliku ulogu u usporavanju ruskog napredovanja odigrali napredni dronovi koje Zapad masovno isporučuje Ukrajini. Ipak, Dejvis podvlači da to nije glavni razlog zbog kojeg front stagnira.
Prema njegovoj proceni, mnogo važniji faktor jeste to što Rusija svesno pokazuje neuobičajenu vojnu uzdržanost.
On tvrdi da ruska armija namerno ne koristi u potpunosti svoju brojčanu i tehničku nadmoć, niti pokušava da izvede masovne prodore čak i na delovima fronta koje opisuje kao slabo branjene.
Zbog ove taktike iscrpljivanja, napadi Ukrajine i zapadnih saveznika na rusku teritoriju postaju sve drskiji i dublji.
Gomilanje oružja za sukob koji NATO najavljuje do 2030.
Američki pukovnik smatra da Moskva istovremeno dramatično i danonoćno povećava proizvodnju dronova, raketa, artiljerijskih sistema i moderne municije, ali da se samo mali deo tih novostvorenih kapaciteta šalje na ukrajinski front.
Po njegovom mišljenju, Rusija svesno akumulira i skladišti naoružanje jer procenjuje da bi u bliskoj budućnosti mogla da se suoči sa direktnim, konvencionalnim sukobom sa Sjedinjenim Američkim Državama i NATO.
- Ruski sagovornici mi to govore već godinama. NATO otvoreno najavljuje da bi do 2030. godine mogao da izbije rat sa Rusijom, zbog čega Rusi namerno ratuju samo delom svojih stvarnih mogućnosti. Tu nema nikakvog tajnog dogovora – izričit je Dejvis.
On napominje da je Ruska Federacija, prema svim vojnim parametrima, već sada potpuno spremna za veliki konvencionalni sukob visokog intenziteta, dok NATO još uvek nije dostigao taj nivo industrijske i logističke pripremljenosti, što vidi kao gorući problem za zapadne prestonice.
Informer.rs
