Ruski zagovornici najtvrđe linije traže od predsednika Rusije Vladimira Putina da odustane od diplomatije i drastično pojača rat protiv Ukrajine, piše Rojters, posle serije ukrajinskih napada dronovima na Moskvu, Sankt Peterburg i Krim, kao i smrtonosnih napada na putničke autobuse.
Prema pisanju Rojtersa, u ruskom javnom prostoru sve glasnije se čuju zahtevi za potpunu mobilizaciju, udare po vladinom kvartu u Kijevu, likvidaciju predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog, napade na evropske fabrike koje proizvode dronove za Ukrajinu, a deo najradikalnijih komentatora čak pominje i upotrebu taktičkog nuklearnog oružja.
Ti zahtevi postoje odavno, ali su posle poslednjih ukrajinskih napada postali oštriji i glasniji.
Napadi duboko u Rusiji pojačali pritisak na Kremlj
Rojters navodi da su ukrajinski dronovi poslednjih nedelja sve dublje pogađali rusku teritoriju, uključujući Moskvu, Sankt Peterburg i Krim.
Za ruske zagovornike tvrde linije to je dokaz da sadašnji način vođenja rata nije dovoljan. Oni tvrde da Rusija mora da pređe sa ograničenog formata na mnogo širu i brutalniju kampanju.
U njihovom tumačenju, pregovori i diplomatski kanali samo daju Kijevu vreme da pojača udare, dok Zapad nastavlja da snabdeva Ukrajinu oružjem, dronovima i obaveštajnom podrškom.
Traže potpunu mobilizaciju i udare po „centrima odlučivanja“
Među predlozima koji se najčešće pominju su potpuna mobilizacija i udari po „centrima odlučivanja“ u Kijevu.
Ta fraza u ruskom političkom rečniku obično znači državne institucije, komandne strukture, obaveštajne centre i objekte iz kojih se, prema tvrdnjama Moskve, planiraju napadi na Rusiju.
Najradikalniji glasovi idu još dalje. Oni traže da se rat prenese i na evropsku teritoriju, kroz udare na fabrike u kojima se proizvode bespilotne letelice i vojna oprema za Ukrajinu.
Takav scenario bi otvorio ogroman rizik direktnog sukoba Rusije sa NATO državama, zbog čega Kremlj do sada nije prihvatio takve predloge kao zvaničnu politiku.
Pominje se i taktičko nuklearno oružje
Najopasniji deo rasprave odnosi se na pozive da se razmotri upotreba taktičkog nuklearnog oružja.
Takve poruke za sada dolaze iz najtvrđeg dela ruskog javnog i političkog prostora, a ne kao zvanična odluka Kremlja. Ipak, sama činjenica da se takva opcija sve otvorenije pominje pokazuje koliko se retorika zaoštrila posle ukrajinskih napada duboko u Rusiji.
Rojters piše da pritisak „jastrebova“ ne znači automatski da će Putin prihvatiti njihove zahteve. Kremlj je i ranije trpeo pozive na ekstremniju odmazdu, ali nije uvek išao za najradikalnijim predlozima.
Malofejev kritikuje sadašnji format rata
Rojters navodi i izjave ljudi iz tvrđeg kruga, među njima biznismena Konstantina Malofejeva, koji je posle napada na rusku naftnu infrastrukturu kritikovao sadašnji format vođenja rata.
Za taj deo ruskog političkog spektra problem nije samo u ukrajinskim napadima, već u tome što se, po njihovom mišljenju, Rusija još uvek ponaša kao da može da dobije rat ograničenim sredstvima.
Njihova poruka Kremlju je da se sukob mora voditi punim kapacitetom države, uz mobilizaciju društva, industrije, vojske i mnogo žešće udare po infrastrukturi koju povezuju sa ukrajinskim ratnim naporom.
Kremlj između pritiska i kontrole eskalacije
Putin se sada nalazi između dva pritiska. Sa jedne strane, ukrajinski napadi sve češće pogađaju rusku pozadinu i izazivaju nezadovoljstvo tvrdog krila. Sa druge strane, prihvatanje najradikalnijih predloga moglo bi da odvede rat u direktan sukob sa NATO-om ili u nuklearnu krizu.
Zato je najvažnije pitanje da li će Moskva samo pojačati konvencionalne udare po Ukrajini ili će zaista menjati politički okvir rata.
Do sada je Kremlj ostavljao otvorena vrata za diplomatiju, čak i kada su pregovori sa SAD zapadali u ćorsokak. Ali svaka nova serija napada na ruske gradove, aerodrome, rafinerije i infrastrukturu jača argumente onih koji tvrde da pregovora više ne sme biti.
Ukrajinski udari menjaju atmosferu u Moskvi
Rojtersova analiza pokazuje da ukrajinski napadi više nemaju samo vojni efekat. Oni menjaju atmosferu u ruskoj politici, pojačavaju pritisak na Kremlj i guraju najtvrđe glasove u prvi plan.
Što su napadi dublji i učestaliji, to se u Moskvi glasnije traži odgovor koji neće biti samo „još jedan talas raketa“, već promena celog pristupa ratu.
Za sada, međutim, postoji razlika između retorike ruskih „jastrebova“ i zvaničnih odluka Kremlja. Najradikalniji traže mobilizaciju, udare po Kijevu, Evropi i čak nuklearnu opciju. Putin, prema Rojtersu, i dalje pokušava da zadrži prostor za diplomatske i vojne kalkulacije.
Ali pritisak raste. I upravo to je glavna poruka Rojtersove analize: što Ukrajina češće udara duboko po Rusiji, to će u Moskvi biti teže ignorisati one koji traže da se rat vodi bez ograničenja.
Informer.rs
