Rusija mora najkasnije do 2030. godine da pobedom završi specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini, a zatim reorganizuje oružane snage i pripremi ih za mogući rat sa NATO, izjavio je general-potpukovnik Viktor Soboljev, član Odbora Državne dume za odbranu i bivši komandant 58. armije.
Soboljev tvrdi da vreme nije slučajno izabrano. Prema njegovoj proceni, upravo do kraja decenije evropske članice NATO ubrzano podižu vojnu spremnost, zbog čega Rusija do tada mora da završi sukob u Ukrajini i oslobodi snage za moguću mnogo širu konfrontaciju.
- Sa fašističkim režimom treba završiti pre trenutka kada Poljska i druge zemlje NATO budu spremne za rat sa Rusijom. Poljaci, Nemci, Francuzi, Englezi, Belgija, Norveška, Finska, Švedska – svi žele da ratuju sa Rusijom, da joj nanesu strateški poraz – rekao je Soboljev za Gazeta.ru.
Soboljev: Postoji ozbiljna priprema za rat
Ruski general smatra da deo upozorenja koja poslednjih godina stižu iz evropskih prestonica služi pripremanju javnosti za mogućnost direktnog sukoba sa Moskvom, ali tvrdi da se paralelno sa tim odvijaju i konkretne vojne pripreme.
- Naravno, ovde postoji informaciona komponenta, pre svega za njihove sopstvene narode koje pripremaju za rat, ali postoji i ozbiljna priprema za rat sa Rusijom – rekao je Soboljev.
Zbog toga je postavio 2030. kao krajnji rok.
- Mi do tada, do 2030. godine, moramo potpuno da završimo specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini. Da je završimo, kako je predsednik rekao, pobedom naših oružanih snaga, apsolutnom pobedom – rekao je on.
Njegova procena dobija dodatnu težinu zbog toga što upravo 2030. godina predstavlja centralni rok i u evropskim planovima za ubrzano jačanje odbrane.
Evropska unija je kroz program „Spremnost 2030“ postavila cilj da do kraja decenije zatvori ključne nedostatke u naoružanju i sposobnostima svojih članica. Prioriteti uključuju protivvazdušnu i protivraketnu odbranu, dronove i sisteme za borbu protiv dronova, artiljeriju, municiju, dalekometne precizne udare, vojnu mobilnost i jačanje evropske vojne industrije. Evropski savet je u junu ponovo zatražio da se pripreme ubrzaju kako bi Evropa do 2030. dostigla znatno viši nivo odbrambene spremnosti.
Brisel te planove zvanično predstavlja kao odvraćanje i pripremu za odbranu, a ne kao pripremu napada na Rusiju. Soboljev ih, međutim, posmatra upravo kroz scenario mogućeg budućeg direktnog sukoba.
Posle Ukrajine – nova ruska vojska
Prema njegovoj zamisli, završetak SVO ne bi značio kraj velikog procesa vojne transformacije Rusije.
Naprotiv, odmah nakon toga trebalo bi ponovo menjati strukturu i sposobnosti ruske vojske.
- Posle pobede u Ukrajini treba reorganizovati oružane snage tako da budu spremne da odbiju agresiju bilo kog geopolitičkog protivnika, na bilo kom strateškom pravcu i u bilo kojim uslovima – rekao je Soboljev.
To praktično znači da on buduću rusku vojsku više ne posmatra samo kroz potrebe rata u Ukrajini, već kroz mogućnost konvencionalnog sukoba znatno većih razmera sa državama NATO.
Slična upozorenja u ruskim vojnim i političkim krugovima pojavljuju se sve češće.
Predsednik Ruskog saveza veterana Avganistana i specijalne vojne operacije Franc Klincevič izjavio je u julu da očekuje mogućnost direktnog sukoba Rusije i NATO već tokom 2027. i 2028. godine.
On je posebno izdvojio Finsku, tvrdeći da bi u eventualnom budućem sukobu upravo severni pravac mogao da dobije mnogo veći značaj. Klincevič je tada govorio i o Poljskoj, baltičkim državama, Ukrajini i Moldaviji kao mogućim tačkama šire konfrontacije.
Informer.rs
