Donald Tramp je u Peking otišao sa namerom da Kinu uvuče u američki pritisak na Iran, ali se iz tog puta vratio sa porukom koja u Vašingtonu zvuči mnogo neprijatnije nego što Bela kuća želi da prizna — Peking više ne želi da bude pomoćni igrač američke politike na Bliskom istoku.
Bivši analitičar CIA Lari Džonson i pukovnik Lorens Vilkerson ocenili su za kanal Dijalog vorks da je Trampova misija u Kini praktično završena neuspehom, jer kinesko rukovodstvo nije pokazalo spremnost da prihvati američke zahteve u vezi sa Iranom i Ormuskim moreuzom.
U njihovoj interpretaciji, susret u Pekingu nije bio diplomatski trijumf, već hladno odmeravanje snaga. Kina je, kako tvrde, Trampu stavila do znanja da krizu oko Irana ne vidi onako kako je vidi Vašington. Za Peking glavni problem nije Teheran, već američka politika koja godinama potresa Bliski istok.
Peking pokazao da Vašington više ne diktira tempo
Džonson tvrdi da je već sam doček američke delegacije pokazao promenu odnosa snaga. Kineski predsednik Si Đinping nije lično dočekao Trampa na aerodromu, dok su kineski državni mediji, prema njegovoj oceni, mnogo više pažnje dali drugim diplomatskim susretima nego dolasku predsednika SAD.
To možda deluje kao protokol, ali u diplomatiji protokol često govori više od dugih saopštenja. Kada Kina želi da pošalje poruku, ona to radi mirno, precizno i bez viška reči. Upravo tako su Džonson i Vilkerson pročitali Trampovu posetu.
Foto: Tanjug APDonald Tramp
Prema njihovim tvrdnjama, problem nije bio samo u kineskoj hladnoći, već i u slaboj pripremi američke strane. Pozivajući se na komentare diplomate Čaza Fridmana, oni navode da pre susreta nije urađen ozbiljan diplomatski posao koji obično prethodi velikim sastancima — meseci pregovora, usaglašavanja, tihe razmene poruka i pripreme terena.
Drugim rečima, Tramp je pokušao da ličnim nastupom nadomesti ono što bi u normalnoj diplomatiji radili timovi mesecima. Prema oceni njegovih kritičara, to u Pekingu nije prošlo.
Vilkerson smatra da je Tramp posle povratka pokušao da javnosti proda priču o uspehu, iako nije dobio ono po šta je došao. U intervjuima je, kako kaže, nastavio da govori kao da drži situaciju pod kontrolom, dok se iza kulisa pokazivalo da Kina ne želi da pojača pritisak na Iran samo zato što to traže Sjedinjene Države.
Džonson i Vilkerson tvrde da je Tramp od Sija očekivao pomoć u obuzdavanju Teherana, ali da je odgovor Pekinga bio potpuno drugačiji: Kina ne namerava da ruši sopstvene odnose sa Iranom i Rusijom kako bi rešavala krizu koju smatra posledicom američke politike.
U tom smislu, Peking nije samo odbio jedan zahtev. On je pokazao da se ponaša kao sila koja ima sopstvenu računicu, sopstvene partnere i sve manje razloga da se prilagođava američkom pritisku.
Informer.rs
