Zatvaranje ruskog vazdušnog prostora za zapadne aviokompanije, u trenutku kada je kriza na Bliskom istoku poremetila ključne međunarodne rute i dodatno uzdrmala energetsko tržište, dovelo je Evropsku uniju u poziciju za koju trenutno nema brzo i lako rešenje.
Dok troškovi letova rastu, rute se produžavaju, a pritisak na energetsku bezbednost postaje sve jači, Moskva je potezom koji je ranije delovao ograničeno sada uspela da pogodi više evropskih sektora odjednom.
U trenutku eskalacije sukoba sa Iranom i ozbiljnih poremećaja oko Ormuskog moreuza, evropske države suočile su se sa novim talasom problema. Nije reč samo o rastu cena nafte i gasa, već i o dodatnom udaru na međunarodni avio-saobraćaj, koji je ionako već godinama opterećen zabranom preleta preko Rusije.
Rusko zatvoreno nebo sada pogađa Evropu mnogo jače
Odluka Moskve da zadrži zatvoren vazdušni prostor za zapadne kompanije nije nova, ali je u novim okolnostima dobila sasvim drugačiju težinu. Evropski prevoznici već duže vreme lete dužim i skupljim rutama ka Aziji, ali je situacija na Bliskom istoku taj problem dodatno pogoršala.
Kada su pojedini vazdušni koridori u regionu postali nebezbedni ili privremeno nedostupni, evropske aviokompanije ostale su sa još manje opcija. Posledica su duži letovi, veća potrošnja goriva, skuplje operacije i rast cena karata.
Dodatni problem za Evropu predstavlja to što konkurenti nisu svi u istoj poziciji. Kineske aviokompanije nastavile su da koriste ruski vazdušni prostor i tako zadržale kraće i stabilnije rute između Azije i Evrope. To im je omogućilo da lete uz manje troškove i sa manje poremećaja, dok evropski prevoznici plaćaju cenu političkog sukoba sa Moskvom.
Energetika je još veći problem od avio-saobraćaja
Još ozbiljniji udar preti u energetskom sektoru. Evropa mora da puni skladišta gasa i obezbedi stabilno snabdevanje posle zime, ali su globalni tokovi energije dodatno poremećeni zbog krize na Bliskom istoku i neizvesnosti oko Ormuskog moreuza.
U takvom odnosu snaga Rusija ponovo dobija prostor da utiče na evropsko tržište. Predsednik Vladimir Putin poručio je da bi obnavljanje energetskog partnerstva sa Evropskom unijom bilo moguće, ali pod uslovima koji su za Brisel politički neprihvatljivi. Odgovor evropskih krugova bio je negativan, ali to nije rešilo osnovni problem, jer alternativa za ruske energente i dalje nije ni brza ni jeftina.
Evropska unija je ranije planirala postepeno odustajanje od ruskog gasa i nafte u narednim godinama, ali su novi globalni potresi pokazali koliko je taj proces ranjiv. Pitanje više nije samo kako smanjiti zavisnost od Rusije, već kako nadoknaditi količine i stabilnost koje je ruski energetski sistem godinama obezbeđivao.
EU bez brzog odgovora na novu realnost
Najveći problem za Brisel je to što se kriza više ne odvija samo na jednom frontu. Sa jedne strane rastu troškovi transporta i pritisak na evropske aviokompanije, a sa druge raste neizvesnost u energetici. Kada se tome dodaju političke tenzije, sankcije i poremećaji na globalnim rutama, postaje jasno zašto u evropskim centrima nema jasnog i jedinstvenog odgovora.
Industrija u Evropi već oseća posledice. Skuplji transport znači skuplju robu, veći troškovi energije znače dodatni pritisak na proizvodnju, a sve zajedno slabi konkurentnost evropske privrede u odnosu na zemlje koje imaju fleksibilnije rute i sigurnije izvore snabdevanja.
Upravo zato se sve češće govori da je Moskva potezom koji je dugo delovao kao politička kontra sankcijama sada uspela da promeni širu geopolitičku i ekonomsku računicu. Evropska unija formalno ostaje pri tvrdim stavovima, ali stvarnost pokazuje da cena tog kursa postaje sve viša.
U takvim okolnostima, pitanje više nije da li Evropa oseća posledice ruskih poteza, već koliko dugo može da izdrži bez ozbiljne korekcije sopstvene strategije.
Informer.rs
